Контактирајте нас

+ 381 11 36 42 600

ili

Оцените сајт

Онлине формуларом

ВАШЕ МИШЉЕЊЕ

>>пишите нам
27.05.2015.

Скупштина Србије усвојила је данас измене Закона о приватизацији и измене Закона о стандардизацији.

Измене Закона о приватизацији омогућиће да се одложи стечај и принудна наплата у 17 предузећа за највише годину дана, да би она могла да се успешно приватизују, затим да се поново уради процена имовине предузећа у року од 30 дана после расписивања јавног позива за приватизацију.

Закон о приватизацији предвиђа да се друштвени капитал субјеката приватизације мора приватизовати најкасније до 31. децембра ове године, а усвојеним изменама предвиђено је да се то не односи на оне који су актом владе одређени за субјекте од стратешког значаја, као и на субјекте чије се седиште налази или претрежна делатност обавља, или им се имовина налази на територији Косова и Метохије.

На списку 17 стратешких предузећа, која ће бити заштићена од поверилаца у наредних годину дана, а који је утврдила Влада Србије, је: ФАП из Прибоја, Пољопривредни комбинат Београд – ПКБ, произвођач лекова Галеника, Политика АД, Фабрика мазива ФАМ из Крушевца, панчевачка Петрохемија, рудник Ресавица.

Ту су и РТБ Бор, Холдинг компанија Памучни комбинат Јумко из Врања, Трајал из Крушевца, Фабрика аутобуса Икарбус из Београда, холдинг предузећа Каблови Јагодина, Прва петолетка из Трстеника (ППТ) -ТМО ад, ППТ Сервоуправљачи ад, ППТ Кочна техника ад и ППТ Заптивке ад из Трстеника.

Скупштина Србије усвојила је и измене Закона о стандардизацији, којима је предвиђено да Институт за стандардизацију може да обавља и друге послове, ради успостављења одрживог и стабилног извора финансирања.

Институт може, поред послова стандардизације, да се бави и пословима сертификације, у почетку само сертификацијом система менаџмента, као и пружањем стручне помоћи за примену, односно испуњавање захтева српских стандарда, на захтев заинтересованих страна.

Истовремено је предвиђено да се пружање стручне помоћи за прмену, односно испуњавања захтева српских стандарда и послови сертификације не смеју обављати за потребе истог правног субјеката.

Изменама је предвиђено и да се национални стандарди других држава могу користити као основа за доношење српских стандарда само у случају када у одређеној области не постоје европски, односно међународни стандарди, као и да се у том случају могу доносити и изворни српски стандарди и сродни документи.

Укинута је обавеза Института да решења о доношењу и повлачењу српских стандарда и сродних документа објављује у “Службеном гласнику”.

Измењени закони ступају на снагу даном објављивања у “Службеном гласнику”.