Контактирајте нас

+ 381 11 36 42 600

ili

Оцените сајт

Онлине формуларом

ВАШЕ МИШЉЕЊЕ

>>пишите нам

Учесници данашњег панела “На путу ка паметном расту: како немогуће учинити могућим”, сложни су у ставу да Србија поседује одређене компаративне предности у региону у секторима као што су пољопривреда, производња, туризам, логистика и транспорт, који би уз паметна улагања могли да дају значајан замајац привредном расту.

Државни секретар у Министарству привреде Милун Тривунац је казао да ресорно министартво ради на ревидирању плана индустријског развоја, а акценат је стављен на прехрамбену индустрију,индустрију машина, дрвну и индустрију пластике.

Тривунац је истакао да фокус у новој индустријској политици не треба да буде на јефтином новцу, већ на партнерском односу и едукацији, што по његовом мишљењу представља “најздравији интерфејс између државе и приватног сектора”.

Старији партнер компаније Мекинзи Новак Јурица повукао је паралелу између Србије и земаља Балтика које су оствариле снажан привредни раст кренувши у економску експанзију из минуса. Нагласио је да не постоји универзални рецепт за постизање квантног скока и да свака земља треба да препозна своје предности које би уз паметна улагања могла да стави у функцију убрзања раста БДП-а. Према његовим речима, радна снага, односно запошљавање се често користи као један од чинилаца за илустровање раста БДП-а, али кључ успеха је у расту продуктивности, а не у запошљавању самом по себи.

Јачање знања и иновација, за шефа Канцеларије Светске банке Тонија Верхеијена, представља снажан генератор будућег раста. Он је указао на потребу да се одмах почне са повећањем улагања у иновације, али и са променом постојећег образовног система, тако што би сеон прилагођавао потребама индустрије и креирањем потребних профила радника.

Регионални директор Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) Холгер Муент је истакао да та банке пружа финансијску подршку развоју информатичке инфрастуктуре и дигитализацији на Западном Балкану, као и спремност да пруже Влади експертизу и помоћ да препозна акцелераторе за бржи раст.

Томас Лубек, регионални менаџер Међународне финансијске корпорације је, илуструјући своје виђење начина како Србија може да оствари квантни скок, навео пример Грузије која је по привредном расту скочила са 124. позиције на девето место, али је у једном дану отпустила 120.000 вишка запослених, након чега је за пар година достигла раст БДП-а од 12 одсто.