Контактирајте нас

+ 381 11 36 42 600

ili

Оцените сајт

Онлине формуларом

ВАШЕ МИШЉЕЊЕ

>>пишите нам
01.03.2021.

Више од 20, од укупно 40 пословних инкубатора и иницијатива било је укључено у двогодишње активности пројекта „Подршка Европске уније развоју пословних инкубатора – ЕУБИД“, током којих су ојачани њихови капацитети, што ће значајно утицати на унапређење стратап екосистема у Србији, али и на побољшање подршке предузетништву, закључено је на завршној конференцији пројекта.

 

„Kада смо креирали овај пројекат намера нам је била да помогнемо развој стартап екосистема, али и осталих почетника у пословању, као и да пружимо подршку пословним инкубаторима који представљају значајну карику у том процесу. Желели смо да им помогнемо да унапреде капацитете за пружање услуга, што је најважнија улога коју они имају, али и да подржимо оне, већ развијене организације, које могу да дају квалитет“, изјавила је помоћник министра привреде Катарина Обрадовић Јовановић.

Она је објаснила да је кроз ЕУБИД пројекат помоћ пружена и локалним самоуправама и другим актерима који би желели да инвестирају и на тај начин подрже развој стартап екосистема помоћу инкубатора. „То смо учинили тако што су развијени алати за успостављање и управљање пословним инкубаторима, али и за мерење главних индикатора њихове успешности, како бисмо своју помоћ усмерили у складу са нивоом подршке која је пружена крајњим корисницима – стратаповима и другим почетницима“, рекла је Обрадовић Јовановић.

 

Уз подршку пројекта успостављене су везе локалних инкубатора са веома развијеним институцијама за подршку стартап екосистема из ЕУ, пре свега балтичких земаља, што је још један значајан допринос интернационализацији и развоју екосистема у Србији.

Представник Делегације Европске уније, Мартин Клауке изјавио је да је ЕУБИД први ЕУ пројекат у Србији који је био усмерен на подршку директно инкубаторима, што је само један елемент шире подршке коју ЕУ пружа развоју МСП сектора.

„Фокусирани смо на унапређење конкурентности компанија којима пружамо значајне консултантске услуге, у сарадњи са Иновационим фондом и Фондом за науку помажемо развој иновативности кроз подршку истраживању и развоју, доделом грантова. Наредни корак у том смеру су пројекти које управо започињемо: један је усмерен на успешне стартапове, други се тиче процеса дигитализације предузећа, а радимо и на унапређењу јавне управе, нарочито пореских и царинских органа како бисмо омогућили боље пословно окружење приватном сектору“, рекао је Клауке.

На завршној конференцији под називом „Стартап екосистем – програми и услуге за подршку“ представљени су различити програми за подршку стартаповима и у разговору са еминентним међународним стручњацима из те области објашњено је на који начин ти програми, и услуге које пружају инкубатори, могу да допринесу развоју стартап екосистема у Србији.

Један од закључака, не само конференције, већ и стручњака који су две године радили на пројекту јесте да пословна инкубација у Србији има перспективу и може да избори место на мапи Европе, али да је потребно више радити на унапређењу и стандардизовању услуга, како би мање развијени почетници у пословању, али и иновативни стартапови знали шта могу да очекују од тих институција.

Истовремено, главни услови за успех и развој самих инкубатора су њихово умрежавање и интернационализација, јер ће само на тај начин бити довољно снажни да пруже адекватну подршку фирмама, идејама и производима који се у њима развијају.

Говорећи о предусловима за развој успешног стартап екосистема експерт ЕУБИД пројекта Томас Черневичиус је нагласио значај подршке државе с једне стране, али и привлачење приватних инвеститора који би препознали интерес у финансирању напредних стартапова.

Када је реч о инкубаторима, њима је, према речима Черневичиуса потребна примена добро структурираног програма развоја, умрежавање са међународним актерима и успостављање система мерења успешности, за који је ЕУБИД пројекат развио алат.

Пројекат „Подршка Европске уније развоју пословних инкубатора – ЕУБИД“ вредан 1,5 милиона евра финансирала је Европска унија, а кофинансиран је средствима Владе Републике Србије. Уз подршку Министарства привреде и Министарства финансија, Сектора за уговарање и финансирање програма из средстава Европске уније, пројекат је спровела немачка компанија ГФА консалтинг група са конзорцијумским партнерима.