Контактирајте нас

+ 381 11 36 42 600

ili

Оцените сајт

Онлине формуларом

ВАШЕ МИШЉЕЊЕ

>>пишите нам
13.03.2019.

Интервју државног секретара Драгана Стевановића за лист Блиц:

Не помажемо партијским члановима, већ привреди

Држава је наменила 1,7 милијарди динара за развој предузетништва и тај новац се не дели по партијским, већ пословним обележјима, што ову власт потпуно разликује од оне претходне, каже у интервју за „Блиц“ Драган Стевановић, државни секретар у Министарству привреде.

Значи партијска књижица није услов за државне паре?

– Наравно да није. Услов је само да се испуне критеријуми и добар бизнис план. Зато и расте број заинтересованих предузетника за овај вид подршке државе. Прошле године смо због великог интересовања обезбедили додатних 300 милиона динара у односу на план од 1,3 милијарде. Очекујемо веће интересовање, зато смо и определили 1,7 милијарди динара. Ако је то мало, обезбедићемо још 300 милиона јер је развој малог и средњег предузетништва кључ развоја државе. У 2018. основано је 20.000 нових предузећа у односу на 2017. и отворено преко 55.000 нових радних места, што је резултат политике подстицаја.

Колико радних места и нових фирми можете да подстакнете са 1,7 милијарди динара?

– Не могу то да кажем, али оно што могу то је да ће ова бесповратна средства за развојне пројекте, почетнике у пословању и набавку опреме, ангажовати преко 6-7 милијарди динара у инвестиције малих и средњих предузећа кроз повољне кредите Фонда за развој или пословних банака. Милијарду динара бесповратних средстава је намењено за опрему, 500 милиона за развојне пројекте и 200 милиона за почетнике у пословању.

Да ли су и даље највеће повластица за неразвијене општине?

– Јесу. За најнеразвијеније средине ниво бесповратних средстава је 40 посто, а за остале 20 или 30, у зависности од програма. Остатак до 100 посто кредита, који се повлаче из Фонда за развој или пословних банака, исплаћује се по каматним стопама од 1 до 2 посто. Привредници, осим бизнис плана, неће прикупљати преосталу документацију.

Каквом процедуром се странцима додељују високе субвенције по радном месту?

– Наследили смо хаотично стање 2013. а онда законом утврдили оквир за висину субвенција. Просек до 2013. био је 10.000-11.000 евра по радном месту, а сада 5.000-5.500 евра. У најразвијенијим општинама то је до 3.000, а у неразвијеним до 7.000 евра. Ми смо овом мером помогли смањење стопе незапослености са 26 на 11,3 посто, из дефицита прешли у суфицит и постали земља која је по расту БДП на самом врху на европском нивоу.

Али плате тих радника су на европском зачељу, може ли држава то да промени?

– Плате сходно закону морају бити 20 одсто више од минималне зараде. Разлог за овакве зараде је квалификација радне снаге коју су тражили радно интензивни пројекти, који су поред улагања подразумевали велики број радних места. То је Србији до сада било потребно, али сада можемо да мењамо стратегију и усмеримо је ка капитално интензивним пројектима. То значи да ће се субвенционисати инвеститори као што су „Цумтобела“, „Албони“, где су плате и преко 600-700 евра. Размишљамо како да Србија нађе своје место на мапи четврте индустријске револуције и доведе инвеститоре који траже висококвалификоване стручњаке.

Да ли су на мапи високих субвенција по радном месту и домаћи инвеститори?

– У 2018. смо потписали 24 уговора са инвеститорима, од тога 11 са страним и 13 са домаћим. Проблем је то што домаћи инвеститори немају радно интензивне пројекте, као „Леони“ или „Јура“, где је 1.000-2.000 и више радних места. Код наших су мањи пројекти са 100 до 300 радних места.

Да ли ће бити више страних инвеститора у опозиционим општинама или се оне заобилазе?

-То мало оштина које су опозиционе нису изузете од довођења инвеститора или од средства подстицаја. Говорим о Параћину, Шапцу, Пироту. Ту је и Чајетина, где су на власти љути политички противници СНС. И у Крупањ је председник Вучић довео турског инвеститора иако на челу општине тада није био човек из СНС и тврдим да ту нема баријера.

Има ли баријера да се заврши процес приватизације?

– Незахвално је то прогнозирати, али остало нам је само 80 предузећа која нису приватизована од 563 које смо наследили. Она сада не оптерећују пореске обвезнике, али проблеми су што има компаније са великим бројем радника. Неко је пропустио 15 година власти, говорим о Ђиласу, Јеремићу, Тадићу, да се то заврши а сада држе предавања шта треба да се ради. На пример, ући у приватизацију „Симпа“ пре 15 година није исто што и данас, сложићете се.

Да ли вам је „Симпо“ важан јер сте из тих крајева?

– Важан је због Србије и 2.400 људи који тамо раде. За њих, али и 1.500 оних из „Јумка“ држава је много урадила. Они сада раде а не као 2013. када су били на улицама. То није урађено да би остале у власништву државе већ да би се консолидовале па тек онда приватизовале. И за једну и другу фирму постоји интересовање и страних и домаћих инвеститора, али чекамо да се усвоје УППР-ови и нађемо партнера.

Има ли партнера за МСК, Петрохемију?

– Има и било би добро брзо да се оконча. Ове две компаније послују позитивно, што је добар потенцијал да нађемо доброг купца. Разговара се на неколико адреса.

А да ли се разговара у СНС о изборима и да ли је кампања „Будућност Србије“ предизборна?

– Одлуку о изборима треба да донесе председник странке и страначки органи. Председник је рекао да ће се руководити државним интересима у којима су КиМ приоритет. Што се тиче кампање „Будућност Србије“, она није предизборна. Председник Вучић је јасно рекао да жели да разговара са грађанима и чује где има и каквих проблема. Опозицији то смета јер они то никад нису радили.

Чује ли председник и грађане који учествују у протестима „1 од пет милиона“.

– Чује и уважава их, али не уважава оно што траже Ђилас, Јеремић и Тадић који су оставили економски хаос у држави. Пљачкашка приватизација оставила је 400.000 људи без посла и они сада држе лекције о њиховом положају и наводно брину за њих. Такви људи не могу да донесу добро никоме па и онима који са њима протестују.

А могу ли људи попут Јутке да донесу добро?

– Суд треба да утврди његову евентуалну одговорност, а мислим да смо ми као странка показали смо да смо спремни да се суочимо и са својим грешкама.