Контактирајте нас

+ 381 11 36 42 600

ili

Оцените сајт

Онлине формуларом

ВАШЕ МИШЉЕЊЕ

>>пишите нам
26.05.2021.

Привреда Србије је важан покретач развоја економија и привреда на Западном Балкану, а Немачка је један од најзначајних економских партнера Србије на територији Европе, рекао је данас државни секретар Министарства привреде Драган Стевановић.

На онлајн конференцији „Зелена индустријска политика“, Стевановић је навео да је прошле године извоз у Немачку вредео 2,2 милијарде евра, док је увоз био 3,12 милијарди евра.

Стевановић је подсетио да је 2019. године био значајан скок размене са Немачком, а да је у 2020. тај тренд је готово задржан.

Како је рекао, од 2010. године до данас прилив инвестиција из Немачке је премашио 1,6 милијарди евра, а да је од 2007. до 2020. године Министарство привреде закључило 38 уговора о додели средстава подстицаја за инвестиционе пројекте из Немачке.

Стевановић је истакао да ће реализацијом 38 пројеката бити инвестирано 658 милиона евра, што ће запослити 16,7 хиљада радника, а да је Србија издвојила нешто испод 130 милиона евра за подстицаје.

Саговорнике у оквиру конференције, коју је организовала Немачко-српска иницијатива за одрживи раст и запошљавање, он је подсетио да је српска привреда током пандемије у 2020. години имала мањи пад БДП-а него земље окружења и значај део земаља ЕУ.

Навео је да се наша индустријска производња континуирано опорављала од маја прошле године, пре свега кроз раст прерађивачке индустрије.

Он је истакао да је број запослених прошле године повећан за 1,9 посто, а број незапослених смањен за 3,9 посто, док су бруто зараде порасле 7,8 посто реално, а нето зараде порасле 7,7 посто реално.

„Мислим да смо на овај начин дали најачу подршку јачању демократских права у Србији тако што смо очували радна места, обезбедили нова радна места, сачували нашу економију, и позиционирали Србију на крову не само Балкана, него и Европе“, рекао је он.

Стевановић је истакао да су у првом кварталу 2021. године економске активности у Србији значајно убрзане, и да је са оствареним привредним растом од 1,2 посто достигнут је предкризни ниво.

Нагласио је да је код прерађивачке индустрије у првом кварталу повећан обим производње у 17 од 24 гране односно делатности.

Говорећи о стратегији индустријске политике Србије до 2030. године и акционом плану до 2023. година, рекао је да се настоји да се креира фокусирана, боље координисана политика развоја индустрије, као и да буде унапређена ефикасност инструмената за њену имплементацију.

„Потребно нам је повећање инвестиција, и побољшање њиховог квалитета, улагањима у средње и високе технологије“, истакао је он.

Стевановић је рекао да је усвојен принцип паметне специјализације, односно да је наша стратегија прихватила принципе ЕУ где је фокус на снажењу људских потенцијала, дигитализацији, иновацијама, инвестицијама и циркуларној економији

„Активности нашег акционог плана су усмерене на усклађивање са новим документима индустријске политике ЕУ, и са новонасталом привредном ситуацијом изазваном ковидом“, рекао је Стевановић.

Додао је да су мере и активности акционог плана ставиле у фокус дигитализацију, циркуларну економију, који су најважнији процеси у индустријској политици Србије али и ЕУ.

Он је оценио да Србија полако улази у сферу капитално интензивних сектора, и додао да о томе говоре наше инвестиције. и наше инвестиције, њихов карактер и интензитет говоре у прилог томе „Србија ће настојати да у наредном периоду да снажан допринос стварању климатски неутралне Европе до 2050. али и допринос испуњењу зелене агенде за Западни Балкан“, рекао је он.

У дијалогу са привредом, како је истакао, као највећи проблеми на овом путу побројани су застарелост технологија, губици у токовима сировина, материјала и производа, неадекватно управљање отпадом и отпадним водама, недовољно искоришћење извора обновљиве енергије, као и недовољно развијена свест у индустријском сектору о значају заштите животне средине.