Cilj izmena zakona o stečaju je brz i efikasan postupak
Cilj predloženih izmena i dopuna zakona o stečaju je da se taj postupak učini bržim i transparentnijim, da dođe do prekida “začaranog” kruga dugovanja između preduzeća i njihovog likvidnijeg poslovanja i da se omogući bolji položaj i zaštita poverilaca, rečeno je danas na javnoj raspravi o predloženim izmenama. Ministar privrede Goran Knežević je pozvao sve prisutne da se aktivno uključe u javnu raspravu, daju sugestije i predloge, jer važan je kontakt sa privredom - onima na koje se zakon odnosi, kao sa onima koji taj zakon primenjuju.
Direktorka Agencije za licenciranje stečajnih upravnika Danijela Vazura rekla je da se očekuje da će rezultati primene izmena zakona pokazati da su predlozi doveli do ubrzavanja stečajnog postupka i boljeg namirenja stečajnih poverilaca-radnika, drugih preduzeća, države.
Konsultant Svetske banke i član radne grupe Luka Andrić rekao je da je stečajni okvir u Srbiji relativno dobar, a da je u većini slučajeva primena izazov.
"Ciljevi koje želimo postići su da se poboljša položaj poverilaca,da postupak bude efikasniji sam po sebi, da se stečaj brže rešava i da se sprovede strategija rešavanja problematičnih kredita", rekao je Andrić.
On je ukazao da se nakon izmena 2014. godine povećao broj postupaka i da se očekuje da se taj trend nastavi. Preciznije, broj tih postupaka je sa 210 koliko ih je bilo u 2014. povećan na 583 naredne godine. U prvih sedam meseci ove godine otvorena su 254 stečajna postupka.
Od 4.546 postupaka pokrenutih prema Zakonu o stečaju, 59 odsto je zaključeno ili obustavljeno.
Oko 60 odsto biva zaključeno ili obustavljeno u roku od dve godine, odnosno 70 odsto u roku od tri godine, pokazuju podaci Ministarstva privrede.
Oko osam odsto postupaka traje više od pet godina, a 12 odsto duže od četiri godine, dodao je Andrić.
Razlozi su različiti, a neki od njih su da imovina ne može da se proda jer su u toku postupci restitucije, ili je nemogućnost prodaje i nakon višestrokog oglašavanja.
Posledice isuviše dugih stečajnih postupaka posebno snose razlučni poverioci koji često nisu mogli da utiču na tok stecajnog postupka.
Unapred pripremljeni plan reogranizacije (UPPR) se kao mehanizam u prethodnom periodu često koristio za „kupovinu vremena“, a ne kao način da preduzeće u problemima, kroz dogovor sa poveriocima planski izmiruje svoje obaveze i na taj način prevaziđe poteškoće i vrati dugove. Izmenama iz 2014. godine, ovakvo ponašanje je onemogućeno što je uticalo na manji broj usvojenih, ali realnije planiranih UPPR-ova.
Javna rasprava o Nacrtu izmena i dopuna Zakona o stečaju trajaće do 30. oktobra.