‚‚ISTRAŽIVANjE 1000 PREDUZEĆA ZA 2023. GODINU“.
Ministarstvo privrede Republike Srbije i Republički sekretarijat za javne politike zajedno sa Svetskom bankom I Delegacijom Evropske unije, predstavili su danas u Privrednoj komori Srbije 11. po redu ‚‚ISTRAŽIVANjE 1000 PREDUZEĆA ZA 2023. GODINU“.
Istraživanje, koje su u periodu oktobar-novembar 2023. na uzorku od 1047 preduzeća i preduzetnika realizovali advokatska kuća SOG i agencija IPSOS, sastavni je deo projekta Svetske banke i Delegacije Evropske unije u Srbiji „EU za bolje poslovno okruženje – EU4BE“, čiji je cilj poboljšanje konkurentnosti srpske privrede i privatnog sektora.
„Rezultati ankete jasno ukazuju na pozitivne promene u poslovanju, koje se prevashodno odnose na podsticanje privrednog rasta. Koncept koji imamo je dobar i nastavićemo sa podrškom malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, kao i sa digitalizacijom, što omogućava unapređenje poslovnih procesa i obezbeđuje dodatne prihode za privredna subjekte“, rekao je ministar privrede Slobodan Cvetković.
Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije je na predstavljanju ‚‚Istraživanje 1000 preduzeća za 2023. godinu“ istakao da je veoma važno šta privreda iz godine u godinu želi da kaže kroz ovu Anketu koja je fokusirana na mala i srednja preduzeća. „Možemo govoriti o veoma pozitivnim stvarima koje su se desile u proteklih godinu dana, kao što je rast broja novonastalih kompanija i preduzetnika. Posebno ohrabruju sve bolji finansijski rezultati poslovanja privrede. Međutim, iz godine u godinu se ponavljaju neke stvari koje mogu da budu bolje. Privrednicima nedostaje dostupnost finansija, a većina mikro i malih preduzeća najviše se finansira iz sopstvenih sredstava, dakle, imaju još uvek problem da dođu do finansijskih proizvoda, pogotovo u poslednjih godinu dana kada novac nikada nije bio skuplji u zadnjih15 do 20 godina“, rekao je Čadež.
Rezultati istraživanja otkrivaju izazove sa kojima se suočavaju mikro, mala i srednja preduzeća i preduzetnici (MMSP), uključujući regulatorna opterećenja, ograničen pristup tržištu i finansijama i druga ograničenja u poslovanju.
``Svetska banka nastoji da pomogne Srbiji da ostvari više stope rasta kako bi prerasla u ekonomiju visokog dohotka i brže se približila EU,’’ rekao je Nikola Pontara, direktor Kancelarije Svetske banke u Srbiji. ``Jedan od ključnih aspekata podsticanja rasta je i snažnije poslovno okruženje, koje omogućava mikro, malim i srednjim preduzećima da investiraju, inoviraju i šire svoje aktivnosti.’’
MMSP su najbrojniji privredni subjekti u Srbiji i imaju vitalnu ulogu u ekonomskom razvoju zemlje, uz značajan doprinos zapošljavanju, inovacijama i privrednom rastu.
Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji rekla je: „Anketa 1000 reduzeća je koristan prikaz procene malih i srednjih preduzeća o poslovnom okruženju u Srbiji. Ovogodišnji nalazi ukazuju na veoma pozitivne pomake, ali i na oblasti u kojima su reforme i dalje potrebne. EU će nastaviti da podržava efikasne mehanizme konsultacija između srpskog javnog i privatnog sektora kako bi se identifikovale ključne reforme poslovnog okruženja.’’
Neki rezultati istraživanja takođe ukazuju na potrebu daljeg razvoja regulatornog okvira i eliminisanje prepreka za razvoj elektronske trgovine.
‚‚Vlada Republike Srbije pažljivo analizira rezultate ovog i sličnih istraživanja u nastojanju da ponudi regulatorna rešenja, koja će dati snažan zamah razvoju ovog tržišnog segmenta, uz punu pravnu zaštitu pružalaca usluga i potrošača“, rekao je Tomislav Momirović, ministar trgovine u Vladi Republike Srbije.
Ministar privrede Slobodan Cvetković, istakao je da bitan parametar, kada posmatramo naše poslovno okruženje, da je Srbija sastavni deo regiona i Evrope, konstatujući da smo praktično, i uslovno rečeno, sastavni deo Evropske unije, kao i da usklađujemo svoju regulativu sa principima EU ključnih za održiv ekonomski rast.
NAPOMENA: Uzorak i upitnik za Istraživanje 1000 preduzeća u Srbiji za 2023. godinu uporedivi su sa prethodnim istraživanjima BEP – Business Enablung USAID 2018-2022., godišnjim poslovnim istraživanjem u periodu od 2011. do 2017. godine. Uzorak je definisan koristeći podatke Agenciji za privredne registre Srbije (2022.) kako bi reflektovao strukturu MMSP sektora prema privrednim delatnostima, regionu, veličini i pravnoj formi privrednih subjekata, a uključio je mikro, mala i srednja preduzeća i preduzetnike (koji predaju završni račun) sa najmanje troje zaposlenih.
