Knežević: Bez velikih investitora nema ni male privrede
Ministar privrede Goran Knežević u emisiji “Pravi ugao” na Radio-televiziji Vojvodine danas je govorio o transformaciji javnih preduzeća, završetku privatizacije i nastavku pružanja podrške malim i srednjim preduzećima.
Upitan da li su ilustracija za korupciju i trenutna dešavanja u EPS-u, u sektoru snabdevanja, jer postoje navodi da su menadžeri prodavali informacije konkurenciji, Knežević je ocenio da je dobro to što su ovaj slučaj ispitali i pokrenuli ljudi iz unutrašnje kontrole tog preduzeća. Dodao je i da transformacija javnih preduzeća, na kojoj se radi, jeste veliki problem, ali da se tokom poslednje godine u tim preduzećima ne beleže gubici već dobit. Takođe, kako je dodao, Ministarstvo privrede prati njihov rad.
Na pitanje zbog čega se ipak odlaže rešavanje pitanja državnih preduzeća, što su zamerke i Fiskalnog saveta, i MMF- a i Svetske banke, Knežević je rekao da sa ekonomskog stanovišta to može lako da se preseče, ali da vlada mora da vodi računa i o drugim aspektima. "Moramo da razmišljamo šta se dešava ako se ugasi RTB Bor i Resavica, jer to su onda socijalni i politički problemi. Naš plan je da privatizaciju završimo u ovom mandatu. To je inače proces koji traje već 20 godine, a privatizacija je uvek bolna, pa i nepravedna. Ipak polako izlazimo iz toga, jer pre dve godine je bilo preko 600 preduzeća za privatizaciju, a sada ih je 174, od kojih je svega 11 sporno", naveo je on.
Ministar je takođe rekao da Unapred pripremljeni plan reorganizacije (UPPR), koji su uradila neka preduzeća, zapravo predstavlja pokušaj da se za neka preduzeća ipak pokuša naći rešenje."Za preduzeća koja ne funkcionišu, iz raznih razloga, izlaz je da se ide u stečaj. A ovo je međukorak koji podrazumeva dogovor svih poverilaca da žrtvuju deo potraživanja na godinu ili dve, kako bi firma nastavila da radi bez tereta, kako bi onda ta dugovanja namirila iz novog profita. On je napomenuo i da su firme koje sprovode UPPR svesne da se moraju pridržavati usvojenog plana jer im u protivnom sledi likvidacija.
Knežević je, komentarišući situaciju u Galenici, kazao da još uvek traju razgovori sa britansko-ruskim konzorcijumom oko ulaganja u tu kompaniju i da postoje izgledi da se oni uspešno okončaju. To će, kako kaže, podrazumevati otpuštanje još oko 300 ljudi, kako bi firma stala na noge. "Neki kažu da je u Galenici izvršen 'ekonomski genocid', jer je kompletna proizvodnja nekom poklonjena. Ali, neko će za to odgovarati , a sudski procesi traju", rekao je on.
Govoreći o mogućnostima za postizanje dogovora za bescarinski izvoz "fijata" na evroazijsko tržište, ministar je izrazio uverenje da postoji politička volja da se to realizuje kad je reč o Kazahstanu, navodeći da će to biti tema i razgovora sa predstavnicima Evroazijske unije 15. decembra. On je kazao da ne veruje da kragujevački Fijat u protivnom čeka katanac u bravi, navodeći da očekuje da će i posle 2018. biti nastavljena proizvodnju nekog drugog modela u Kragujevcu.
Knežević je odbacio primedbe malih privrednika da država favorizuje strane investitore, navodeći da bez velikih investitora nema ni male privrede. On je kazao da je država uradila puno za domaće preduzetnike, te da se o smanjenju poreza i doprinosa može razgovarati tek kad se podigne proizvodnja i zaposlenost.