Sertić: Ova vlada je krenula u reforme
Ministar privrede Željko Sertić poručio je danas na Kopaonik biznis forumu da je Vlada pokrenula Godinu preduzetništva kao strateški reformski proces, koji predstavlja budućnost za Srbiju.
"Nema više planske upravljačke privrede, gde će država izdvajati ogromne pare za propalu privredu, već se mora stvoriti ambijent za privlačenje investicija ciljanim delatnostim", kazao je Sertić, dodajući da je od 2006. godišnje otvarano oko 2.000 do 3.000 novih radnih mesta, a prošle godine je bilo čak 26 projekata koja su otvorila više od 20.000 radnih mesta.
Sertić je rekao da je važno da se podrže mala i srednja preduzeća, da se vidi kako da se omogući njihovo bolje poslovanje.
"Najmanji problem je preduzeću koje radi da obezbediti kredit. Pitanje je kako pokrenuti ljude da dobiju snagu i samostalnost, želju da uđu u preduzetničke vode, da budu kreativni i ujedno odgovorni“, ocenio je on.
Ministar Sertić je dodao da država mora da ima snažniju kontrolu nad javnim preduzećima nego što je to do sada bio slučaj, ističući da ima oko 700 preduzeća u Srbiji koje bi trebalo „uterati u red“.
Sertić je rekao da smo još daleko od dobrog korporativnog upravljanja. „Imamo 691 preduzeće na lokalu, ne znam da li ima i jedno normalno koje funkcioniše po korporativnom sistemu. Oko 700 preduzeća moramo da uteramo u red“, poručio je Sertić.
Prema njegovim rečima, neophodno je imati sistem kako to uraditi. Jedan način je zakon, a sada je u toku formiranje i timova koji će sprovoditi kontrolu, uz mnogo strožiju kaznenu politiku i veću odgovornost direktora.
Ministar privrede je istakao da je privatizacija pred krajem, ali i da ima još preduzeća koja moraju da se nađu održiva rešenja i objasnio da je Srbija 2014. godine bila u stanju koje je iziskivalo da se kaže „dosta“.
„Imamo žalosnu priču 550 preduzeća koja su davnih godina izgubila svoje tržište. Ona nisu 2015., već neka osamdesetih, neka devedesetih godina izgubila tržišta, a neka su mogla da prežive možda i posle 2000. godine, ali nije postojala spremnost“, objasnio je on i naveo da je od 2008. do 2013. više od 500 miliona evra direktnih para sa pozicije Ministarstva privrede dato je preduzećima u restruktuiranju bez ijednog rezultata.
Ministar je naglasio da rok za zaštitu preduzeća od prinudne naplate neće biti produžavan, bez obzira koliko situacija bude problematična, uz napomenu da se za Resavicu i RTB Bor prave posebni paketi održivog rada u budućnosti. Ta preduzeća, kako je kazao, neće ostati u ovakvom obliku u kome danas rade.
"Svim kapacitetima koje država ima, što se tiče RTB Bora i Resavice ćemo učiniti da ta preduzeća budu funkcionala i da rade", naveo je ministar.
Ta preduzeća, kao i druga koja su sada pod zaštitom države, više neće moći da računaju na finansijsku pomoć države, rekao je Sertić. On je kazao da će se voditi računa i o socijalnoj komponenti i podsetio da se radi o preduzećima koja su bila nosioci razvoja regiona u našoj državi i radi da se o nekoliko desetina hiljada zaposlenih.
Kroz socijalne programe i programe poput povezivanje radnog staža možemo da pomognemo ljudima ukoliko nisu ispoštovane sve obaveze prema njima, rekao je Sertić.
"U RTB-u Bor treba da smanjimo za 1.000 ljudi, ali to ne znači da će taj broj biti isti za tri ili četiri godine, ulazimo u doba dinamičnih promena i moramo paralelno voditi razvojne politike koje će apsorbovati višak radnika", naveo je Sertić.
Sertić je rekao da su radnicima davane lažne nade da će nešto da se menja, a reč stečaj je bila i ostala bauk u ovoj zemlji.
"Imali smo pre par dana dnevne višesatne razgovore sa predstavnicima sindikata FAP-a kojima, kada spomenete mogućnost stečaj, kao način da se pomogne uništenoj privredi u Priboju, oni to ne žele da čuju, jer se plaše", podvukao je on.
Od 17 preduzeća, za sedam su već do Nove godine definisani okviri, a za ostalih 10 preduzeća neće biti produžavanja roka, bez obzira koliko je situacija ozbljna i problematična, podvukao je ministar privrede.
Prema njegovim rečima, 90 odsto problematičnih kompanija je otišlo ili je u procesu stečaja, a manji broj kompanija je dobilo mogućnost da napravi UPPR, a jedan deo preduzeća može da funkcioniše i ostaje na tržištu jer je napravio dogovore sa poveriocima.
Ključna stvar je da preduzeća koja nastave da rade moraju da posluju održivo, plaćaju obaveze prema radnicima i svim drugima. Preduzeća, kako je kazao, moraju poslovati u skladu sa svim principima tržišta.
Ministar privrede je ukazao da se Srbija, dok još rešava stvari iz 90-ih godina prošlog veka, suočava i se sa novom tehnološkom revolucijom.
On je rekao da je, kada je reč o Telekomu, pitanje da li će za tri do pet godina to preduzeće moći da prežiti ukrupnjavanje tržišta i da je zato potreban ozbiljan partner.
Govoreći o Železari, ministar je rekao da će u vrlo kratkom roku biti poznato koliko se preduzeća javilo na javni poziv za izbor strateškog partnera, ističući da je zahtev EU bio jedino da taj proces bude transparentan.
"Nemamo problem sa EU u smislu dobijanja dozvole od njih. Zahtev EU je da taj proces bude transparentan i da javni poziv koji je objavljen treba da sadrži sve elemente kao da se sprovodi u bilo kojoj drugoj zemlji sveta i u skladu sa najboljim principima. Javi poziv je tako i sastavljen", rekao je Sertić.
Prema njegovim rečima, kineska kompanija HBIS je najzaintersovanija i najviše vremena predstavnici vlade proveli su sa njima u razgovorima, a bilo je još nekih zaintersovanih, manjih kompanija.
Ministar Sertić je ponovio da je za sprovođenje važnih mera potrebna volja građana, jer spremnost establišmenta ne nedostaje.
"Važno je da znamo koliko smo zaista spremni na reforme. Jesmo li dostigli zrelost kao društvo?", podvukao je on.
Ministar je uveren da mnoge stvari ne mogu biti rešene zakonima, aktima i uredbama, ako postoji otpor u društvu. On kaže da se država suočava sa prirodnom sebičnošću svakog čoveka da zadrži status kvo.
Sertić je ukazao da se na svim forumima čuje šta treba da se uradi, a da su nedostajale ključne stvari, a to je volja društva da se nešto menja i nekog „ko će da opali iz pištolja da se krene u reforme“.
„A to je ova vlada uradila“, zaključuje ministar Sertić.