Knežević: Preduzimamo mere za veći rast BDP-a

Ministar privrede Goran Knežević izjavio je danas da je optimista po pitanju rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) za ovu godinu, kao i da veruje da će, uprkos otežavajućim okolnostima, biti dostignut predviđeni privredni rast od tri odsto.

Gostujući u jutarnjem Dnevniku RTS-a, Knežević je objasnio da je njegov optimizam zasnovan na merama koje preduzima radna grupa koja prati BDP, a kako bi se dostigao zacrtani rast, i premašile niže prognoze od oko 2,5 odsto.

Kao jednu od mera za povećanje privrednog rasta ministar je naveo rad na velikim infrastrukturnim projektima. Te projekte je, dodaje on, moguće realizovati ili započeti ove godine, umesto 2018. kako je prvobitno planirano, zahvaljujući ostvarenom suficitu u budžetu. Počela je i realizacija projekata za navodnjavanje u poljoprivredi, što takođe može uticati na rast BDP-a.

Prema njegovim rečima, preduzeća kao što su RTB Bor, Petrohemija i MSK, rade veoma dobro, pa je i to razlog zašto je realno očekivati i njihov doprinos rastu.

„Fijat, koji je naš najveći izvoznik, počinje da radi posle kolektivnih godišnjih odmora. I to će svakako uticati na rast BDP-a“, objasnio je Knežević.

Ministar Knežević je ukazao i na treći stub koji bi mogao da podstakne rast, a to je potrošnja.

"Treći stub, pored invesitcija i izvoza, jeste potrošnja. A taj stub još nismo iskoristili", naveo je ministar i izrazio nadu da će posle razgovora sa Misijom MMF-a u septembru, biti moguće povećanje plata i penzija, što će doprineti većoj potrošnji.

On je podsetio da je Srbija pored teških reformi i sprovođenja finansijske konsolidacije ostvarila u prethodnoj godini sjajne makroekonomske rezultate, rast direktnih stranih investicija, smanjenje nezaposlenosti, rast BDP-a od 2,8 odsto i drugo.

Podseća i da su i MMF i Svestska banka takođe prognozirali Srbiji privredni rast od tri odsto na kraju 2017. ali u prvih šest meseci dinamika ostvarivanja tog rezultata ne ide očekivanim putem.

Kao razloge navodi tešku zimu, kada ni rudarstvo, energetika i građevinarstvo nisu radili punim kapacitetom. Loša hidrološka situacija je uslovila manju proizvodnju struje za 40 odsto, a ukazao je i na katastrofalnu sušu koja je bila jedna od najvećih posle 2012. godine. Odgovarajući na pitanje šta će biti sa „Gošom“, Knežević kaže da je država već učinila mnogo za to preduzeće: jednokratnu novčanu pomoć radnicima, overu knjižica, ponudu za drugi posao, reprogramiranje obaveza koje imaju prema državi i drugo, ali da oni moraju da počnu da rade.

"Nastojimo da im obezbedimo posao na puno mesta, ali ko će da radi sa njima kada štrajkuju“, objasnio je Knežević.

Kao prepreku u pregovorima ministar navodi to što su štarajkači protest proglasili političkim, a vlada nije želela da razgovara sa njima o političkim zatehvima.

Knežević je poručio da će vrata tog ministarstva i vlade, ipak, uvek biti otvorena za razgovore sa radnicima, ali ne i o politici.