Кнежевић: Предузимамо мере за већи раст БДП-а

Министар привреде Горан Кнежевић изјавио је данас да је оптимиста по питању раста бруто домаћег производа (БДП) за ову годину, као и да верује да ће, упркос отежавајућим околностима, бити достигнут предвиђени привредни раст од три одсто.

Гостујући у јутарњем Дневнику РТС-а, Кнежевић је објаснио да је његов оптимизам заснован на мерама које предузима радна група која прати БДП, а како би се достигао зацртани раст, и премашиле ниже прогнозе од око 2,5 одсто.

Као једну од мера за повећање привредног раста министар је навео рад на великим инфраструктурним пројектима. Те пројекте је, додаје он, могуће реализовати или започети ове године, уместо 2018. како је првобитно планирано, захваљујући оствареном суфициту у буџету. Почела је и реализација пројеката за наводњавање у пољопривреди, што такође може утицати на раст БДП-а.

Према његовим речима, предузећа као што су РТБ Бор, Петрохемија и МСК, раде веома добро, па је и то разлог зашто је реално очекивати и њихов допринос расту.

„Фијат, који је наш највећи извозник, почиње да ради после колективних годишњих одмора. И то ће свакако утицати на раст БДП-а“, објаснио је Кнежевић.

Министар Кнежевић је указао и на трећи стуб који би могао да подстакне раст, а то је потрошња.

"Трећи стуб, поред инвеситција и извоза, јесте потрошња. А тај стуб још нисмо искористили", навео је министар и изразио наду да ће после разговора са Мисијом ММФ-а у септембру, бити могуће повећање плата и пензија, што ће допринети већој потрошњи.

Он је подсетио да је Србија поред тешких реформи и спровођења финансијске консолидације остварила у претходној години сјајне макроекономске резултате, раст директних страних инвестиција, смањење незапослености, раст БДП-а од 2,8 одсто и друго.

Подсећа и да су и ММФ и Свестска банка такође прогнозирали Србији привредни раст од три одсто на крају 2017. али у првих шест месеци динамика остваривања тог резултата не иде очекиваним путем.

Као разлоге наводи тешку зиму, када ни рударство, енергетика и грађевинарство нису радили пуним капацитетом. Лоша хидролoшка ситуација је условила мању производњу струје за 40 одсто, а указао је и на катастрофалну сушу која је била једна од највећих после 2012. године. Одговарајући на питање шта ће бити са „Гошом“, Кнежевић каже да је држава већ учинила много за то предузеће: једнократну новчану помоћ радницима, оверу књижица, понуду за други посао, репрограмирање обавеза које имају према држави и друго, али да они морају да почну да раде.

"Настојимо да им обезбедимо посао на пуно места, али ко ће да ради са њима када штрајкују“, објаснио је Кнежевић.

Као препреку у преговорима министар наводи то што су штарајкачи протест прогласили политичким, а влада није желела да разговара са њима о политичким затехвима.

Кнежевић је поручио да ће врата тог министарства и владе, ипак, увек бити отворена за разговоре са радницима, али не и о политици.