Od danas dostupna “crna lista” direktora

Na portalu Agencije za privredne registre (APR), od danas su dostupne “crne liste” direktora, odnosno firmi koje nisu poslovale u skladu sa propisima, a registar će omogućiti da se odgovornim licima privremeno ograniči pravo na registrovanje druge firme, izjavio je danas ministar privrede Željko Sertić.

“Ovaj registar će biti dobar alat, pomoću kojeg ćemo moći da pratimo i objavljujemo svakog ko je prekršio zakon i da ga, u tom slučaju, onemogućimo da dalje raspolaže udelima, novcem u privrednim društvima, ako su nadležni organi izrekli takve mere”, rekao je ministar novinarima u APR-u.

Ključna poruka je, prema njegovim rečima, da svako ko, primera radi, ne izmiri poreske obaveze, neće moći da bude aktivan učesnik ekonomskog života, a kazneni kriterijumi će biti definisani kroz sudske presude.

Startovanjem ovog registra, koji se naziva i “blek lista”, istakao je on, praktično je počela primene Zakona o centralnoj evidenciji privremenih ograničenja prava lica registrovanih u APR, koji je usvojen krajem prošle godine.

Ministar je istakao da je resorno ministarstvo najveći deo javnih podataka učinilo dostupnim kroz različite registre, kako bi očištilo probleme u društvu.

“Ovo je važan zakon koji nam omogućava da imamo evidenciju svih koji učestvuju u ekonomskom životu, a narušili su pravila ponašanja. Omogućili smo da ambijent bude dobar i da privrednici mogu da rade i da budu uspešni, ali za nas je važno i da izbalansiramo prava i obaveze”, rekao je Sertić dodajući da takva pravila postoje svuda u svetu.

Direktor APR-a Zvonko Obradović objasnio je da će u registar biti upisani oni koji su učinili, primera radi, krivično delo poreske utaje, privredne prestupe, dugovanja i sve za šta sud osudi jedno lice, ali i istakao da zabrane nisu automatske.

Na upisu i unošenju podataka radiće više desetina državnih organa - od pravosuđa, inspekcija, uprave u različitom formatu, a centralna evidencija će, kako je rekao, funkcionisati kroz dva načina, kroz informacije i operativne zabrane.

Realizaciju registra je pomogla i Kraljevina Norveška sa 79,2 miliona dinara za softver, dok je APR učestvovao u projektu za hardver sa 10,5 miliona dinara.