Од данас доступна “црна листа” директора

На порталу Агенције за привредне регистре (АПР), од данас су доступне “црне листе” директора, односно фирми које нису пословале у складу са прописима, а регистар ће омогућити да се одговорним лицима привремено ограничи право на регистровање друге фирме, изјавио је данас министар привреде Жељко Сертић.

“Овај регистар ће бити добар алат, помоћу којег ћемо моћи да пратимо и објављујемо сваког ко је прекршио закон и да га, у том случају, онемогућимо да даље располаже уделима, новцем у привредним друштвима, ако су надлежни органи изрекли такве мере”, рекао је министар новинарима у АПР-у.

Кључна порука је, према његовим речима, да свако ко, примера ради, не измири пореске обавезе, неће моћи да буде активан учесник економског живота, а казнени критеријуми ће бити дефинисани кроз судске пресуде.

Стартовањем овог регистра, који се назива и “блек листа”, истакао је он, практично је почела примене Закона о централној евиденцији привремених ограничења права лица регистрованих у АПР, који је усвојен крајем прошле године.

Министар је истакао да је ресорно министарство највећи део јавних података учинило доступним кроз различите регистре, како би очиштило проблеме у друштву.

“Ово је важан закон који нам омогућава да имамо евиденцију свих који учествују у економском животу, а нарушили су правила понашања. Омогућили смо да амбијент буде добар и да привредници могу да раде и да буду успешни, али за нас је важно и да избалансирамо права и обавезе”, рекао је Сертић додајући да таква правила постоје свуда у свету.

Директор АПР-а Звонко Обрадовић објаснио је да ће у регистар бити уписани они који су учинили, примера ради, кривично дело пореске утаје, привредне преступе, дуговања и све за шта суд осуди једно лице, али и истакао да забране нису аутоматске.

На упису и уношењу података радиће више десетина државних органа - од правосуђа, инспекција, управе у различитом формату, а централна евиденција ће, како је рекао, функционисати кроз два начина, кроз информације и оперативне забране.

Реализацију регистра је помогла и Краљевина Норвешка са 79,2 милиона динара за софтвер, док је АПР учествовао у пројекту за хардвер са 10,5 милиона динара.