Za početnike u poslovanju, žene preduzetnice, za mlade, kao i za dalji razvoj mikro, malih i srednjih preduzeća 2,5 milijardi dinara

Danas je održana treća sednica Parlamenta privrednika PKS-Privredne komore Beograda na kojoj su predstavnici Ministarstva privrede, Fonda za razvoj i Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza predstavili otvorene pozive i programe podrške privredi.

Ministarstvo privrede je ove godine odvojilo 2,5 milijardi dinara za programe podrške preduzetništvu.

Sednicu je otvorio predsednik Parlamenta, Miroljub Aleksić, najavom dnevnog reda i pozdravljanjem predstavnika Grada i državnih institucija. Na samom početku sednice, a po ovlašćenju gradonačelnika Beograda, prof. dr Zorana Radojičića, članove Parlamenta pozdravio je Radenko Durković, koji je istakao značaj saradnje Grada Beograda i PKS-Privredne komore Beograda u cilju unapređenja poslovnog ambijenta, privlačenja investicija i afirmisanja Beograda kao najznačajnije investicione i privredne destinacije u regionu.
Sednici je prisustvovala Nermina Ljubović, direktor Direktorata za privredne parlamente Privredne komore Srbije.

Pomoćnik direktora PKS-Privredne komore Beograda, Vidosava Džagić, predstavila je privredna kretanja na području Beograda u 2021. godini. Ona je rekla da je u Beogradu, kao najvećem ekonomskom  i administrativnom centru Srbije, registrovano i posluje skoro svako drugo privredno društvo i svaki četvrti preduzetnik i da oni stvaraju oko 41% BDP-a Republike. Istakla je da su tome pre svega doprinele  ukupne investicije, koje su u 2021. godini bile na nivou od 23,5%, najveće u poslednjih 14 godina, i da su, zajedno sa potrošnjom, na strani rashoda, ključni činioci rasta od 7,5% u prošloj godini. S tim u vezi, dodala je Džagić, iznos kapitalnih investicija je bio oko 7,7% BDP-a, najveći još od 2007. godine, a strane direktne investicije iznosile oko 3,9 mlrd eura. Tome su doprineli potvrđen kreditni rejting Srbije u 2021, dok je kreditni rejting grada Beograda podignut sa Ba 3 na Ba 2/ stabilan.
Džagić je rekla i da su tri ključna investiciona događaja koja su obeležila 2021. godinu u Beogradu akvizicija Belmedika od strane Aćibadema, akvizicija Nordeusa i otvaranje NCR tehnološkog kampusa.

To je jasna poruka da Beograd ide novom mapom razvoja, koju predvode biznisi koji integrišu informaciono komunikacione tehnologije i znanje ljudi u novim industrijama kao što su industrija zdravlja, elektronske  usluge, gejming industrija.

Sednica je održana u okviru programa ''Rešavanje pitanja zaduženja i prestanka poslovanja privrednih subjekata u regionu Zapadnog Balkana'', koji realizuje Privredna komora Srbije, u saradnji sa Ministarstvom privrede i Ministarstvom pravde Republike Srbije, uz podršku Međunarodne finansijske korporacije - članice Grupe Svetske banke i Vlade Švajcarske, koju predstavlja Švajcarski sekretarijat za ekonomske poslove, o čemu je govorio Milan Vranković, predstavnik IFC-a.

Trenutno raspoložive programe  Ministarstva privrede predstavila je Aleksandra Vučetić. Ministarstvo privrede je ove godine odvojilo 2,5 milijardi dinara za programe podrške preduzetništvu, izjavila je Vučetić. Prema njenim rečima ova sredstva su namenjena početnicima u poslovanju, ženama preduzetnicama i mladima kao i daljem razvoju mikro, malih i srednjih preduzeća. Dodala je da se ove godine očekuje 1.050 zahteva, te najavila da će biti realizovana i investiciona linija za preduzetnike koja će se finansirati iz sredstava Evropske investicione banke, a sprovodiće se preko Fonda za razvoj.
Navela je da je prvi program podrška malim preduzećima za nabavku opreme i za koji ukupno raspoloživa bespovratna sredstva iz budžeta iznose 1,9 milijardi dinara uz dodatna sredstva iz predpristupnih fondova EU u vrednosti od 10 miliona evra. Očekuje se da će poziv za ovaj program biti otvoren krajem marta ili početkom aprila a novo je to što će korisnici ovih sredstava biti oslobođeni plaćanja pdv-a i carine za nabavljenu opremu.

Drugi program je za podsticanje preduzetništva kroz razvojne programe, a za koji je odvojeno 350 miliona dinara, gde se deo sredstava daje bespovratno iz budžeta a deo iz kredita Fonda za razvoj.

Treći je namenjen početnicima u poslovanju, koji uspešno postoji od 2016. godine i za njega je opredeljeno 150 miliona dinara bespovratnih sredstava iz budžeta.
Četvrti program podrške namenjen je ženama preduzetnicama i mladima do 35 godina starosti za koji je namenjeno 100 miliona dinara u vidu grantova, a preostali iznos investicionog ulaganja firmi, kao i kod ostalih programa finansiraće se iz kredita Fonda. Kod programa namenjenih ženama jedan od uslova je da žena osnivač i zakonski zastupnik a u firmi koja ima više vlasnika, većinski udeo, dakle minimum 51 odsto, mora biti u vlasništvu jedne ili više žena. Kada je reč o mladima uslov je da osnivač i zakonski zastupnik bude fizičko lice do 35 godina starosti a u firmama a u firmama sa više vlasnika, većinski udeo mora biti u vlasništvu jednog ili više fizičkih lica starosti do 35 godina.

Predstavnica Ministarstva privrede iz Sektora za investiciona ulaganja, Lucija Dujović, je predstavila podsticaje za investicione projekte koji imaju ulaganja i zapošljavanje.  Predstvljeni su: Program podsticanja investicija u proizvodnom sektoru, Program podsticanja investicija u oblasti proizvodnje prehrambenih proizvoda, Program podsticanja investicija u sektoru usluga hotelskog smeštaja, Program podsticanja investicija u automatizaciju postojećih kapaciteta u oblasti prehrambene industrije. Prva dva programa uzimaju u obzir setpen razvijenosti jedinice lokalne samouprave, kao i uslov o minimalnom broju novozaposlenih lica.

Programi finansiranja koji se realizuju preko Fonda za razvoj, koji je finansijska institucija Republike Srbije, predstavila je  Slađana Backović, dok je Nikola Tegeltija predstavio podršku izvoznicima i uslove pod kojima se može dobiti podrška  Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije (AOFI).

V.D. direktora Fonda za razvoj, Slađana Backović izjavila je da svi klijenti koji nisu dobili sredstva na ime tzv. kovid kredita, novac mogu očekivati u narednih mesec do dva. Ona je navela da je tokom 2020. i 2021. godine vladala prava invazija na kredite za likvidnost iz Fonda za razvoj, što je, kako je ocenila, potpuno razumljivo s obzirom na uslove u kojima se poslovalo. Navalu na kredite ilustrovala je podatkom da je samo u maju 2020. pristiglo 10.000 kreditnih zahteva. Prema njenim rečima, u toj godini je odobreno 2.100 zahteva. Dodala je da je prošle godine nastavljena tražnja za ovim kreditima i da su svi kreditni zahtevi koji ispunjavaju uslove obrađeni i biće odobreni. Navela je i da je za očekivati da će do kraja aprila krediti biti isplaćeni.

Takođe je navela da je najveći broj kredita Fond za razvoj odobrio privrednim subjektima koji posluju na području Grada Beograda. Samo u  2020. godini Fond za razvoj je odobrio 739 zahteva u ukupnom iznosu od 3.965,63 mil RSD, a u 2021. je odobren 1021 zahtev u iznosu od 4.437,48 mil RSD. 

Predstavnik Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza, Nikola Tegeltija, je istakao da su ključne aktivnosti koje AOFI sprovodi: Finansiranje izvoznih poslova kroz kratkoročno kreditiranje i faktoring, osiguranje izvoza i izdavanje garancija. Kod kreditiranja se radi o direktnom kreditiranju izvoznika sa uslovima kreditiranja da poseduje Ugovor o spoljnotrgovinskom poslu, da ima izvoz  od minimum EUR 100.000,00 u prethodnoj godini, odnosno proporcionalni iznos ostvaren u tekućoj godini, uz posedovanje ugovora o izvoznom poslu u vrednosti od najmanje EUR 100.000,00 i da je pozitivno poslovao  u prethodnoj godini. Kod podrške izvoznicima dosta je prisutan i faktoring kao i osiguranje izvoznih poslova od komercijalnih i  nekomercijalnih rizika.

Informacije o programima finansijske podrške za privrednike, kao i kompletnu konkursnu dokumentaciju zainteresovani mogu pronaći na sajtovima Ministarstva privrede, Fonda za razvoj i Razvojne agencije Srbije.

Predstavnici Ministarstva privrede, Fonda za razvoj i Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza odgovarali su na pitanja privrednika, imajući u vidu činjenicu da su dostupnost povoljnim izvorima finansiranja i programi podrške jedan od preduslova za uspešno poslovanje privrednih subjekata.

Privrednici su istakli da su to najpovoljnija sredstva za podršku poslovanju i razvoju. Analize Privredne komore Beograda pokazuju da je u prošloj godini ova sredstva koristilo oko 44% prirvednih društava, da je 6% konkurisalo ali nije dobilo sredstva, dok 50% njih nije konurisalo za sredstva.

Istaknuto je da je potrebno fino podešavanje podrške kako bi se obezbedila raspoloživost i dostupnost podrške za turističke agencije koje se bave receptivnim turizmom, kako bi se prihod od turizma povećao i povećala angažovanost radnika u turizmu.

Takođe je ukazano da KOVID kriza sa svim svojim posledicama (rasta cena sirovina, energije, transporta i dr.) još uvek nije prošla i da su nova dešavanja na relaciji Ukrajina-Ruska Federacija, ozbiljno ugrozila preduzeća koja se bave proizvodnjom i izvozom proizvoda i u Ukrajinu i u Rusku Federaciju preko 50% svoje proizvodnje. Stoga je potrebno razmotriti ponovo posebne mere kako bi se pomoglo ovakvim preduzećima. Jedan od predloga je da se uvede moratorijum na sve dospele obaveze za izvoznike u ovo područje.

S tim u vezi je i predsednik Parlamenta privrednika Privredne komore Beograda upoznao privrednike da je u prepodnevnim satima održan Upravni odbor PKS-a, na kojem je jedina tema bila kako pomoći privredi u novonastalim uslovima. Obavestio je sve članove Parlamenta da je PKS formirala Krizni štab za pomoć privredi i zamolio sve koji imaju probleme na ovim tržištima da se obrate putem linka Kriznog štaba PKS-a, kako bi PKS pokušala da pronađe načine koji mogu da minimiziraju negativne posledice.