За почетнике у пословању, жене предузетнице, за младе, као и за даљи развој микро, малих и средњих предузећа 2,5 милијарди динара

Данас је одржана трећа седница Парламента привредника ПКС-Привредне коморе Београда на којој су представници Министарства привреде, Фонда за развој и Агенције за осигурање и финансирање извоза представили отворене позиве и програме подршке привреди.

Министарство привреде је ове године одвојило 2,5 милијарди динара за програме подршке предузетништву.

Седницу је отворио председник Парламента, Мирољуб Алексић, најавом дневног реда и поздрављањем представника Града и државних институција. На самом почетку седнице, а по овлашћењу градоначелника Београда, проф. др Зорана Радојичића, чланове Парламента поздравио је Раденко Дурковић, који је истакао значај сарадње Града Београда и ПКС-Привредне коморе Београда у циљу унапређења пословног амбијента, привлачења инвестиција и афирмисања Београда као најзначајније инвестиционе и привредне дестинације у региону.
Седници је присуствовала Нермина Љубовић, директор Директората за привредне парламенте Привредне коморе Србије.

Помоћник директора ПКС-Привредне коморе Београда, Видосава Џагић, представила је привредна кретања на подручју Београда у 2021. години. Она је рекла да је у Београду, као највећем економском  и административном центру Србије, регистровано и послује скоро свако друго привредно друштво и сваки четврти предузетник и да они стварају око 41% БДП-а Републике. Истакла је да су томе пре свега допринеле  укупне инвестиције, које су у 2021. години биле на нивоу од 23,5%, највеће у последњих 14 година, и да су, заједно са потрошњом, на страни расхода, кључни чиниоци раста од 7,5% у прошлој години. С тим у вези, додала је Џагић, износ капиталних инвестиција је био око 7,7% БДП-а, највећи још од 2007. године, а стране директне инвестиције износиле око 3,9 млрд еура. Томе су допринели потврђен кредитни рејтинг Србије у 2021, док је кредитни рејтинг града Београда подигнут са Ба 3 на Ба 2/ стабилан.
Џагић је рекла и да су три кључна инвестициона догађаја која су обележила 2021. годину у Београду аквизиција Белмедика од стране Аћибадема, аквизиција Нордеуса и отварање НЦР технолошког кампуса.

То је јасна порука да Београд иде новом мапом развоја, коју предводе бизниси који интегришу информационо комуникационе технологије и знање људи у новим индустријама као што су индустрија здравља, електронске  услуге, гејминг индустрија.

Седница је одржана у оквиру програма ''Решавање питања задужења и престанка пословања привредних субјеката у региону Западног Балкана'', који реализује Привредна комора Србије, у сарадњи са Министарством привреде и Министарством правде Републике Србије, уз подршку Међународне финансијске корпорације - чланице Групе Светске банке и Владе Швајцарске, коју представља Швајцарски секретаријат за економске послове, о чему је говорио Милан Вранковић, представник IFC-а.

Тренутно расположиве програме  Министарства привреде представила је Александра Вучетић. Министарство привреде је ове године одвојило 2,5 милијарди динара за програме подршке предузетништву, изјавила је Вучетић. Према њеним речима ова средства су намењена почетницима у пословању, женама предузетницама и младима као и даљем развоју микро, малих и средњих предузећа. Додала је да се ове године очекује 1.050 захтева, те најавила да ће бити реализована и инвестициона линија за предузетнике која ће се финансирати из средстава Европске инвестиционе банке, а спроводиће се преко Фонда за развој.
Навела је да је први програм подршка малим предузећима за набавку опреме и за који укупно расположива бесповратна средства из буџета износе 1,9 милијарди динара уз додатна средства из предприступних фондова ЕУ у вредности од 10 милиона евра. Очекује се да ће позив за овај програм бити отворен крајем марта или почетком априла а ново је то што ће корисници ових средстава бити ослобођени плаћања пдв-а и царине за набављену опрему.

Други програм је за подстицање предузетништва кроз развојне програме, а за који је одвојено 350 милиона динара, где се део средстава даје бесповратно из буџета а део из кредита Фонда за развој.

Трећи је намењен почетницима у пословању, који успешно постоји од 2016. године и за њега је опредељено 150 милиона динара бесповратних средстава из буџета.
Четврти програм подршке намењен је женама предузетницама и младима до 35 година старости за који је намењено 100 милиона динара у виду грантова, а преостали износ инвестиционог улагања фирми, као и код осталих програма финансираће се из кредита Фонда. Код програма намењених женама један од услова је да жена оснивач и законски заступник а у фирми која има више власника, већински удео, дакле минимум 51 одсто, мора бити у власништву једне или више жена. Када је реч о младима услов је да оснивач и законски заступник буде физичко лице до 35 година старости а у фирмама а у фирмама са више власника, већински удео мора бити у власништву једног или више физичких лица старости до 35 година.

Представница Министарства привреде из Сектора за инвестициона улагања, Луција Дујовић, је представила подстицаје за инвестиционе пројекте који имају улагања и запошљавање.  Предствљени су: Програм подстицања инвестиција у производном сектору, Програм подстицања инвестиција у области производње прехрамбених производа, Програм подстицања инвестиција у сектору услуга хотелског смештаја, Програм подстицања инвестиција у аутоматизацију постојећих капацитета у области прехрамбене индустрије. Прва два програма узимају у обзир сетпен развијености јединице локалне самоуправе, као и услов о минималном броју новозапослених лица.

Програми финансирања који се реализују преко Фонда за развој, који је финансијска институција Републике Србије, представила је  Слађана Бацковић, док је Никола Тегелтија представио подршку извозницима и услове под којима се може добити подршка  Агенција за осигурање и финансирање извоза Републике Србије (АОФИ).

В.Д. директора Фонда за развој, Слађана Бацковић изјавила је да сви клијенти који нису добили средства на име тзв. ковид кредита, новац могу очекивати у наредних месец до два. Она је навела да је током 2020. и 2021. године владала права инвазија на кредите за ликвидност из Фонда за развој, што је, како је оценила, потпуно разумљиво с обзиром на услове у којима се пословало. Навалу на кредите илустровала је податком да је само у мају 2020. пристигло 10.000 кредитних захтева. Према њеним речима, у тој години је одобрено 2.100 захтева. Додала је да је прошле године настављена тражња за овим кредитима и да су сви кредитни захтеви који испуњавају услове обрађени и биће одобрени. Навела је и да је за очекивати да ће до краја априла кредити бити исплаћени.

Такође је навела да је највећи број кредита Фонд за развој одобрио привредним субјектима који послују на подручју Града Београда. Само у  2020. години Фонд за развој је одобрио 739 захтева у укупном износу од 3.965,63 мил РСД, а у 2021. је одобрен 1021 захтев у износу од 4.437,48 мил РСД. 

Представник Агенције за осигурање и финансирање извоза, Никола Тегелтија, је истакао да су кључне активности које АОФИ спроводи: Финансирање извозних послова кроз краткорочно кредитирање и факторинг, осигурање извоза и издавање гаранција. Код кредитирања се ради о директном кредитирању извозника са условима кредитирања да поседује Уговор о спољнотрговинском послу, да има извоз  од минимум ЕУР 100.000,00 у претходној години, односно пропорционални износ остварен у текућој години, уз поседовање уговора о извозном послу у вредности од најмање ЕУР 100.000,00 и да је позитивно пословао  у претходној години. Код подршке извозницима доста је присутан и факторинг као и осигурање извозних послова од комерцијалних и  некомерцијалних ризика.

Информације о програмима финансијске подршке за привреднике, као и комплетну конкурсну документацију заинтересовани могу пронаћи на сајтовима Министарства привреде, Фонда за развој и Развојне агенције Србије.

Представници Министарства привреде, Фонда за развој и Агенције за осигурање и финансирање извоза одговарали су на питања привредника, имајући у виду чињеницу да су доступност повољним изворима финансирања и програми подршке један од предуслова за успешно пословање привредних субјеката.

Привредници су истакли да су то најповољнија средства за подршку пословању и развоју. Анализе Привредне коморе Београда показују да је у прошлој години ова средства користило око 44% прирведних друштава, да је 6% конкурисало али није добило средства, док 50% њих није конурисало за средства.

Истакнуто је да је потребно фино подешавање подршке како би се обезбедила расположивост и доступност подршке за туристичке агенције које се баве рецептивним туризмом, како би се приход од туризма повећао и повећала ангажованост радника у туризму.

Такође је указано да КОВИД криза са свим својим последицама (раста цена сировина, енергије, транспорта и др.) још увек није прошла и да су нова дешавања на релацији Украјина-Руска Федерација, озбиљно угрозила предузећа која се баве производњом и извозом производа и у Украјину и у Руску Федерацију преко 50% своје производње. Стога је потребно размотрити поново посебне мере како би се помогло оваквим предузећима. Један од предлога је да се уведе мораторијум на све доспеле обавезе за извознике у ово подручје.

С тим у вези је и председник Парламента привредника Привредне коморе Београда упознао привреднике да је у преподневним сатима одржан Управни одбор ПКС-а, на којем је једина тема била како помоћи привреди у новонасталим условима. Обавестио је све чланове Парламента да је ПКС формирала Кризни штаб за помоћ привреди и замолио све који имају проблеме на овим тржиштима да се обрате путем линка Кризног штаба ПКС-а, како би ПКС покушала да пронађе начине који могу да минимизирају негативне последице.