АНђЕЛКА АТАНАСКОВИЋ ЗА ПОЛИТИКУ: Реформа јавних предузећа почиње ове године
Влада Србије усвојиће овог месеца стратегију државног власништва и управљања предузећима у власништву државе у периоду 2021-2027. и током ове године ће почети да се примењује. Циљ је одговорно власничко управљање државним предузећима, којим ће се ефикасно и дугорочно штитити вредност тих компанија. Намера је и да се успостави квалитетан систем корпоративног управљања у државним предузећима. Тако ће почети квалитетна реформа јавних предузећа за која се обично каже да су највећи структурни проблем јавних финансија, најављује Анђелка Атанасковић, министарка привреде.
После неколико година пословања са позитивним резултатима, јавна предузећа су 2019. имала губитак од 574 милиона динара. Може ли се очекивати да у овој години повећају инвестиције?
Верујем да ће реформа јавних предузећа, коју ћемо постићи уз помоћ стратегије допринети економској ефикасности и конкурентности привреде.
У извештају Светске банке наводи се да 2,2 процента БДП-а, што је преко милијарду евра, одлази на субвенције које држава даје разним предузећима, од чега је 60 одсто за јавна предузећа. Има ли назнака да ће доћи до постепеног смањења државних дотација?
Управо стратегија о којој сам говорила треба да омогући професионално и одговорно власничко управљање државним предузећима, којим ће се ефикасно и дугорочно штитити и одржавати вредност њихових портфеља.
ПЕУ Ресавица послује са годишњим губитком од око 15 милиона евра, упркос годишњим субвенцијама од око 40 милиона евра. Шта ћете конкретно учинити да ово предузеће, у које је држава за последњих осам година сасула око 340 милиона евра стане на ноге и почне да послује по тржишним принципима?
Субвенције за ЈП ПЕУ Ресавица додељују се преко раздела Министарства рударства и енергетике. Сходно томе, утврђивање висине и намене средстава субвенција је у надлежности тог министарства.
После успешних приватизација РТБ Бора, „Железаре” и ПКБ-а стиче се утисак да се стало са приватизацијама државних предузећа. Због чега?
Поступак приватизације је успорен током 2020. због епидемије вируса корона. Очекујемо да ће се у овој години поправити тржишни услови и да ће се убрзати поступак. У овој области имамо разлога да будемо задовољни резултатима. Као што сте рекли, имали смо у претходних пет година успешно решене највеће изазове, као што су велики гиганти „Железара”, „Галеника”, РТБ Бор и ПКБ корпорација, али и друга мања предузећа.
Наследили смо око 560 фирми за приватизацију, а сада их је у приватизационом портфељу Министарства привреде 78. Зато можемо да кажемо да тај поступак улази у завршну фазу. За око 20 предузећа постоје сви услови да се објави јавни позив, а у току су три јавна позива и то за „Крушик - пластика” АД „Осечина”, ВПД „Смедерево д. о. о.” и Рибарско газдинство АД Београд.
Петрохемија и МСК су у 2019. направили губитак од 20 милиона евра. Да ли постоје заинтересовани купци за ове фирме и можемо ли очекивати ускоро тендере за њихову продају?
Што се тиче ХИП „Петрохемије” АД Панчево радна група за решавање статуса и приватизацију интензивно ради на сагледавању свих околности које би могле бити од значаја за спровођење поступка приватизације, као и пружању помоћи у решавању свих питања која је потребно решити како би се поступак спровео у најбољем интересу свих страна. Након доставе документације и завршетка свих процеса, укључујући и нову процену, покренућемо активности које се односе на спровођење поступка приватизације.
За МСК „Кикинда”, можемо рећи да ће министарство, након доставе нове процене целокупне имовине, обавеза и капитала са стањем на 31. децембар последње пословне године и у зависности од интересовања потенцијалних инвеститора за приватизацију, сагледати могућности за покретање активности које се односе на спровођење поступка приватизације овог привредног субјекта.
Премијерка је поводом 100 дана рада владе рекла да је за достизање раста од шест одсто потребно да се послује дан и ноћ. Да ли ви радите дан и ноћ с обзиром на то да је на вама велики део терета јер нам од инвестиција, које су у паду због пандемије, управо зависи тај раст? Да ли сте се осетили прозваним у критици председника Србије и да ли сте ви у групи министара на које је љут?
Доласком на чело привреде Србије максимално сам се посветила задатку који ми је поверен, како бих оправдала поверење председника, премијерке и грађана Србије. За нас је од изузетног значаја то што ниједан пројекат није заустављен, односно, да се ниједан инвеститор неће повући. Имамо назнаке реинвестирања у Србији и најаве доласка неких нових инвеститора, што је охрабрујући сигнал.
Можете ли да прецизирате које нове стране инвестиције очекујете и које компаније најављују додатна улагања?
Када је реч о страним инвестицијама, желим да нагласим да се у овом тренутку преговара са неколико важних улагача, али да правила савременог пословања, разлози конкуренције и заштите пословних интереса компанија, налажу да се именима компанија званично располаже тек када дође до формирања уговорног односа или непосредно пре тога. Оно што је најважније јесте привлачност Србије као инвестиционе локације и наша је намера да инвестициони амбијент и даље развијамо и унапређујемо. Дакле, није само подршка државе кроз доделу средстава подстицаја и других инструмената државне помоћи у средишту пажње, предстоји нам побољшање и законских норми садржаних у најважнијем пропису у области инвестиција, а то је Закон о улагањима.
Да ли очекујете да ће домаћи привредници у овој години повећати улагања и за колико?
Ову 2021. видим као годину опоравка светске привреде после тешке пандемије. Наше не само жеље већ и очекивања су да ће се токови производње и повезивања привреде како на регионалном, тако и европском и светском нивоу покренути и остварити видљиви резултати у наредним месецима. Министарство привреде спремно је да настави сарадњу са домаћим привредним субјектима и подржи их доделом подстицаја, у области производног сектора. Када је реч о средњим и великим привредним субјектима, како у производном сектору, тако и неким другим специфичним секторима као што су услуге хотелског смештаја, затим прехрамбена индустрија постоје уредбе као такозване шеме регионалне државне помоћи у чијим оквирима министарство има могућност уговарања наведене подршке. У области прехрамбене индустрије, припремамо уредбу којом позивамо домаће привреднике да нам се обрате.
Колико су досадашње мере за ублажавање губитака због пандемије помогле привреди да преживи и каква је тренутно привредна активност?
Сви економски показатељи говоре да Србија има најбољи резултат када је реч о привредном расту у Европи и да је на добром путу да тај тренд и настави. Оптимизам је реалан, што потврђују и прогнозе Европске комисије и Међународног монетарног фонда, који нам предвиђају већу отпорност и раст у тренутној глобалној кризи него другим државама.
Покривање дела минималних зарада, одлагање пореза, мораторијум на кредитне обавезе, субвенције за зараде новозапослених, уз кредитну подршку за ликвидност, мере су које су биле прва и права помоћ у тешком периоду.
Више од 160 милијарди динара прошло је кроз раздео Министарства привреде за подршку привреди у очувању ликвидности и постојеће запослености. Кроз мере помоћи министарства до сада је подржано око 250.000 привредних субјеката. Очекујемо смиривање ситуације, али пажљиво пратимо стање у привреди, како бисмо благовремено реаговали у случају потребе. Привредна активност се опоравља.
Који сектори су најрањивији и могу ли се ослонити на вашу подршку?
Једна од анализа после само месец дана карантина показала је да се издвојило осам сектора којима је већ након овог периода било угрожено пословање, односно, нашли су се у проблему због тога што се њихов профит и начин рада, пре свега, ослања на људску интеракцију и рад на терену. Најугроженију су сектор туризма, угоститељства, трговине и то малопродаје (изузев прехрамбених продавница и апотека), уметност, забава и остале услужне делатности, спорта и рекреације, саобраћаја и осигурања.
Након почетних проблема, сектор индустрије се добро опоравља, а поједине делатности, попут ИТ услуга и доставе доживели су раст током овог периода.
Шта је то што је привреди тренутно најпотребније?
Министарство привреде је препознало да је привреди неопходно обезбедити и додатну подршку у 2021, у случају потребе, за очување ликвидности, али и подстицаје за нове инвестиције за оне који желе да прошире већ постојеће пословање и почетнике у пословању.
У циљу помоћи влада је усвојила четири програма на основу којих ће се привредним субјектима ставити на располагање две милијарде динара бесповратног новца за набавку опреме, подстицање предузетништва кроз развојне пројекте и започињање пословања, а посебно за жене и младе. За три програма су већ расписани јавни позиви, док ће за четврти бити почетком марта, након одабира банака и лизинг компанија, партнера у спровођењу програма за набавку опреме.
Како подстаћи људе да се одваже и у време кризе почну пословање? Колико је у Србији основано нових предузећа у протеклој години?
У 2020. основано је 9.176 привредних друштава и 29.810 предузетничких фирми. Дакле, и у овој тешкој години, значајан број људи одлучио се да започне сопствени бизнис.
За почетнике у пословању министарство је обезбедило 150 милиона динара бесповратних средстава. Програм је, комбинација бесповратног новца, који чине до 30 одсто инвестиције, односно до 40 одсто укупне инвестиције за привредне субјекте из неразвијених локалних самоуправа, и повољног кредита Фонда за развој.
Програм за подршку женама предузетницама, које имају фирме пет година и животне су доби до 30 година, први пут се спроводи ове 2021. Министарство је обезбедило 100 милиона динара бесповратногновца. Програм представља комбинацију бесповратног новца, који чини до 35 одсто инвестиције, односно до 45 одсто укупне инвестиције за привредне субјекте цз неразвијених локалних самоуправа и повољног кредита Фонда за развој.
Оно што је некима можда потребније од новца јесу неопходне информације, бесплатне обуке, саветодавне услуге и менторство. Министарство ппривреде је то обезбедило кроз програм стандардизованог сета услуга? Овај програм је намењен потенцијалним и постојећим микро, малим и средњим предузећима и предузетницима.
Извор: Политика
Интервју у ПДФ формату можете преузети ОВДЕ.