Чланице Немачко – српске привредне коморе позитивно оцениле привредну климу у Србији
Немачке и српске компаније, чланице Немачко-српске привредне коморе, позитивно су оцениле привредну климу у Србији и изразиле позитивна очекивања у оквиру сопственог пословања, а упркос години пандемије, 90 одсто компанија-учесница анкете поново би инвестирало у Србији. Као највеће претње и ризике у развоју својих компанија у наредних дванаест месеци, привредници истичу потражњу, економски оквир и правну сигурност, као и дефицит радне снаге.
Немачко-српска привредна комора (AHK Srbija) спровела је, по шеснаести пут, истраживање о привредном амбијенту у Србији међу компанијама чланицама Коморе. Резултати најновије анкете коју је Немачко-српска привредна комора током марта и априла спровела у Србији, показују оптимизам, истакнуто је данас на презентацији за новинаре. Иако за собом имамо тешку годину која је у једном тренутку погодила готово целу привреду, резултати истраживања показују да је оцена економске ситуације у Србији за 2021. годину боља у односу на претходних пет година, уз изузетак 2019. године.
Важно је истаћи да компаније сопствено пословање оцењују бољим него општу привредну климу. Близу половине анкетираних (44,1%) своје пословање оцењује добрим, 47 одсто задовољавајућим, а само 8,7 одсто недовољно добрим. И прогнозе пословања за актуелну годину садрже оптимизам у односу на период од пре две године, па тако 48,8 одсто испитаника очекује побољшање, 41,7 одсто непромењену пословну ситуацију, а 9,4 одсто страхује од погоршања. Када је реч о развоју пословања и додатном запошљавању у 2021. години, 44,1% анкетираних компанија очекује повећање броја запослених. 48% компанија не очекује никакве промене у броју запослених. 7,9 одсто испитаних претпоставља да ће број запослених у њиховим компанијама опадати. У датим околностима пандемије, можемо ова очекивања сматрати врло позитивним, јер се проценти не разликују превише од резултата из 2019. године. Током 2021. године 40 одсто анкетираних предузећа планира увећање инвестиција, док 20,5 одсто најављује смањење инвестиција.
Приликом оцењивања фактора који утичу на пословање у Србији, најлошије су оцењене: борба против корупције и криминала, правна сигурност, транспарентност у јавним тендерима, флексибилност закона о рад, као и ефикасност јавне управе и расположивост радне снаге. Задовољавајуће оцене немачко-српских компанија добили су критеријуми који се односе на тржиште рада у Србији: компаније су задовољне са продуктивношћу и мотивацијом запослених, њиховим квалификацијама, академским образовањем и дуалним образовањем, а први пут на списку позитивних фактора нашли су се порески систем и пореска управа.
Државни секретар у Министарству привреде Милан Љушић рекао је да је Србија политички и економски стабилна земља, пуна прилика и могућности, која се, захваљујући тешким, али успешним реформама позиционирала као једна од најзначајнијих инвестиционих дестинација.
„Министарство привреде је у овој години определило више од 15 милијарди динара за подстицаје који ће бити додељени привредним друштвима која инвестирају и улажу у Србију. Наш циљ је да привучемо још више инвестиција јер то значи још већи раст за
Србију. Зато, кроз дијалог са представницима привреде, настављамо са унапређењем пословног окружења“, поручио је Љушић.
Немачки амбасадор Томас Шиб изјавио је да је Србија последњих година спровела важне макроекономске реформе и сада може да се поноси успешном инвестиционом политиком.
„Сада је ствар одржавања темпа реформи и једнако храбро спровођење питања владавине закона. Ово се односи и на допринос Србије „Заједничком регионалном тржишту“. Немачка је партнер Србији“, казао је Шиб.
Србија је и даље веома пожељна дестинација за инвестиције, међутим конкуренција је веома јака и Србија мора марљиво и активно радити на даљем побољшању општих услова пословања. Сумирајући резултате анкете, председник Немачко-српске привредне коморе Удо Ајхлингер закључио је да овогодишње истраживање међу немачким инвеститорима у Србији показује тренд даљег раста задовољства компанија у процени услова пословања у Србији.
„С обзиром на то да смо у другој години пандемије, привредници су оценили привредни амбијент приближно као у годинама пре кризе, на пример 2019. године. С друге стране, на основу повратних информација немачко-српских компанија чланица, идентификовали смо три радне тачке у раду коморе у наредних дванаест месеци - потражња, привредно-политички и правни оквир, као и обезбеђивање квалификоване радне снаге. У сарадњи са члановима припремили смо документ са могућим предлозима развоја. Наша комора је на располагању представницима државе у креирању привредног амбијента који ће бити подстицајан не само за компаније које послују у Србији, већ и за оне који још увек нису сигурни у коју земљу да инвестирају. Србија је веома атрактивна дестинација за инвестиције и подржаћемо инвеститоре да доносе „информисане одлуке“, рекао је Ајхлингер.
Михаило Весовић, директор сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију Привредне коморе Србије рекао је да је број ученика, школа и компанија укључених у систем дуалног образовања растао из године у годину, па данас дуално образовање чини 10 одсто целокупног средњег стручног образовања, учешће дуалних образовних профила је 16 одсто у односу на укупан број профила за која се средњошколци у Србији школују, а дуалне профиле у својој понуди има готово петина - 18 одсто школа.„Србија је, на иницијативу привреде и уз велико ангажовање Привредне коморе Србије, прва земља у региону која је усвојла Закон о дуалном образовању 2017, а који је у примени од школске 2019/2020. године, са свим, у медјувремену донетим подзаконским актима. Овај закон испуњава свих 14 критеријума из препорука Европског савета за квалитетно и ефикасно учење кроз рад“, додао је Весовић-
Директор AHK Srbije Франк Алетер подсетио је да је Немачко-српска привредна комора активна 20 година, а да током последњих шеснаест година пажљиво испитује и прати потребе привредника у Србији кроз годишње истраживање.
„Радује нас што је ове године одзив компанија био много већи него протеклих година, као и податак да би чак 90% поново улагало у Србију. Велики број немачких предузећа у овом тренутку трага за новим добављачима и управо у таквој једној констелацији се у први план намеће и Западни Балкан. С те тачке гледишта, постоји велика шанса за Србију, нарочито када се узму у обзир оцене привредника са лица места“, казао је Алетер.
Фото: AHK Srbija/Press Centar