Међународни дан интелектуалне својине

Душан Вучковић, помоћник министра привреде у Сектору за привредна друштва и привредне регистре, поздравио је присутне на отварању конференције „Интелектуална својина и млади: Иновације за бољу будућност“ која је организована поводом обележавања Међународног дана интелектуалне својине.

На овај дан, 1970. године, на снагу је ступила Конвенција о оснивању Светске организације за интелектуалну својину - WIPO. Тридесет година касније, државе чланице WIPO-а донеле су одлуку да 26. април прогласе за светски дан интелектуалне својине. У образложењу те одлуке, поред осталог, наведено је да се овај међународни празник успоставља да би се “славила људска креативност и допринос који аутори и проналазачи дају развоју друштва широм планете”.

„Министарство привреде од 2020. године има надлежност у домену предлагања прописа из области интелектуалне својине, а од скора представник министарства укључен је у рад Координационог тела за ефикасну заштиту интелектуалне својине. На такав приступ обавезује нас и чињеница која каже да је значај интелектуалне својине данас неупоредиво већи него пре тридесет или четрдесет година, не само код нас, већ и у читавом свету“, истакао је он.

Како је навео, седамдесетих година прошлог века удео нематеријалних добара у имовини привредних друштава био је 17%, а данас је чак 85%. Број пријава права индустријске својине расте на светском нивоу из године у годину. Године 2010. било их је 6.364.000, а 2020. године тај број нарастао је на скоро 22 милиона пријава.

„Данас је интелектуална својина незаобилазан предмет изучавања на свим светским универзитетима, а то важи и за Србију“, подвукао је Вучковић.

Он је истакао да су данас проналасци, кључни ресурс европске и светске економије. „Заштита иновација правима интелектуалне својине је суштински важна за обезбеђење економског раста и стабилности сваке, па и наше привреде. Не постоји ни једна економски развијена земља у савременом свету, то није тешко видети, која нема снажан систем заштите патената и других права интелектуалне својине, зато ни Србија не може у том погледу да буде изузетак. Из тог разлога, Министарство привреде Републике Србије, као креатор јавних политика у области привреде, посебну пажњу посвећује заштити интелектуалне својине“, рекао је Вучковић.

Он је додао да је данашња прослава посвећена младим људима Србије, те у том контекту креативне индустрије које су толико важне за нашу земљу као и улогу младих људи у њиховом развоју и напретку.

„Креативне индустрије су, у најкраћем, индустрије које почивају на интелектуалној својини: музичка индустрија, филмска индустрија, издавање књига и часописа, ИТ индустрија и тако даље. Преко 20,000 регистрованих привредних субјеката тренутно ради у креативним индустријама у Србији. У Србији, број „старт-ап“ предузећа непрестано расте, просечно 5,2% годишње на нивоу целе привреде. Међутим, у случају креативних индустрија тај пораст је далеко већи - 22% сваке године. При томе, млади људи, старости од 25-44 године, чине 67% запослених у креативним индустријама. Више од половине њих имају факултетске дипломе, док је просек у привреди 23%. Сваки млад човек који своју будућност тражи у ИТ сектору примера ради, треба да буде свестан да ће заправо живети од интелектуалне својине“, истакао је он.

Вучковић је рекао да је од скора Министарство привреде укључено и у рад Координационог тела за спровођење права интелектуалне својине које повезује државне органе надлежне за ту врсту послова.

„Србији је поред доброг правног оквира у области интелектуалне својине потребно и доследно, одлучно спровођење тих права. Један од кључних доприноса у остварењу тог циља јесте боља и ефикаснија сарадња између органа за спровођење. Стога је Влада Републике Србије основала Координационо тело за ефикасно спровођење права интелектуалне својине чији је задатак да повеже све органе за спровођење права и да осмисли њихову бољу и ефикаснију сарадњу у чему, како сам рекла, и Министарство има своју улогу“, навео је Вучковић и додао да су у овој години остварена два значајна успеха на том плану.

Како је рекао, Србија од скора има Методологију за рачунање обима фалсификовања и пиратерије. Крајњи циљ те методологије јесте да се види какав је стварни утицај тих незаконитих активности на привреду наше земље, колико штете нам наносе како бисмо могли да осмислимо ефикасну стратегију борбе против тих негативних појава. Такође, ускоро ћемо имати и компјутерску платформу за размену информација између органа за спровођење права интелектуалне својине која ће значајно олакшати сарадњу наших државних органа, пре свега, царине и тржишне инспекције, у њиховој заједничкој борби против пиратерије и кривотворења.

„Све су то мали, али важни кораци у нашем напретку. А сваки напредак је спор и тежак, ништа се не постиже преко ноћи. Ипак, у томе је сама суштина људског успеха. Успех није у савршености, већ управо у способности да се стално напредује. Сигуран сам да ћемо сви заједно, ми у јавном сектору и ви у приватном сектору, на том путу истрајати и успети. Желим вам свима срећан Дан интелектуалне својине“, закључио је Вучковић.