Министар Цветковић уручио сертификате за старе и уметничке занате

Министар привреде Слободан Цветковић, уручио је данас, у Палати Србије, предузетницима 110 свечаних форми сертификата у области традиционалних заната, старих и уметничких заната и послова домаће радиности.

„Кроз поступак сертификације и доделу сертификата, ствара се могућност додатног 'брендирања' ручно израђених производа, техникама и алатима традиционалних заната, са естетским обележјима израженим народном уметношћу. Тиме се утиче на очување и препознатљивост нашег етничког и културног наслеђа. Пошто носиоци сертификата, због начина израде и количине својих производа, нису конкурентни на тржишту, сертификацијом се омогућава низ погодности у стварању повољнијег амбијента за пословање. На пример, кроз пореске олакшице, тако што носиоци сертификата, који се определе да приход од самосталне делатности плаћају паушално, стичу право да им се полазна основица за утврђивање висине паушалног пореза умањи и за 50 посто“, рекао је министар Цветковић.

Душан Вучковић, в.д. помоћника министра привреде указао је да сертификовани производи могу бити посебно означени називом „производ старог заната”, „производ уметничког заната” или „производ домаће радиности”, као и стилизованом ознаком „отворене шаке“.

„Поступак сертификације спроводи се да би се статусно прецизирали они који се баве старим и уметничким занатима и пословима домаће радиности и на тај начин препознали и заштитили, односно разликовали од оних који се баве масовном производњом. До сада је уписано више од 1.100 сертификованих привредних субјеката, а носиоци сертификата су у највећем броју предузетници, али и привредна друштва, као и занатске задруге и удружења“, објаснио је Вучковић.

Владимир Марић, директор Завода за интелектуалну својину, констатовао је да традиционални занатски производи могу да буду и део националног идентитета, указујући да занатлије стварају интелектуална добра.

„Њихова дела, под условом да су оригинална, могу да буду заштићена ауторским правом или индустријским дизајном. Ако је занатлија током свог рада осмислио неки нови или унапредио неки постојећи производни процес, можда поступак стварања занатског производа може да буде заштићен патентном. Све су то права интелектуалне својине“, рекао је Марић.

Данијела Филиповић, координатор Центра за нематеријално културно наслеђе при Етнографском музеју, подсетила је да је очување традиционалних заната, као дела културног наслеђа, препознато Унесковом Конвенцијом о очувању нематеријалног културног наслеђа, коју је Република Србија ратификовала 2010. године.

„Очување је усмерено на деловање у циљу стварања услова за преношења знања и вештина, али и на подизање свести о важности очувања заната који су, преносећи се са генерације на генерацију, сачувани до данас“, казала је Филиповић.

Гаврило Јараковић, оснивач Занатске радионице „Традиција“ из Ужица, захваљујући производњи лицидерских срца и бомбона, што је породични посао започет 1925. године, добио је Сертификат за старе и уметничке занате 2011. године, што му је донело бројне олакшице.

„Сертификат сам, како правило налаже, продужио после десет година. Захваљујући сертификату проширио сам производњу и размишљам о запошљавању радника који ће ми помоћи да постигнем још боље резултате у пласману производа“, рекао је Јараковић.

Свечани догађај у централном холу Палате Србије био је употпуњен изложбом фотографија старих и уметничких заната.