Нови закон важан корак у оживљавању задруга

Нови Закон о задругама, чија је припрема у току и који би у скупштинску процедуру требало да уђе наредног месеца, подстаћи ће отварање нових, али и развој „старих“ задруга са друштвеном имовином.

Помоћница министра привреде Катарина Обрадовић Јовановић рекла је да је доношење новог закона о задругама важан корак за њихово оживљвање и да ће тим прописом бити уређено питање друштвене имовине.

Према њеним речима помоћнице нови закон поједноставиће оснивање и управљање задругама.

„ Број задругара потребних за оснивање задруга биће мањи, а задруге са малим бројем задругара неће морати да имају Управни и Надзорни одбор већ само Скупштину“, казала је Обрадовић Јовановић.

Она је истакла да ће нови закон решити питање друштвене својине у „старим“ задругама. Начин на који је решено питање друштвене имовине Нацртом је у складу са захтевима задругара. „Задругари већ дуго траже да се задругама које су стекле своју имовину омогући да је упишу као задружну својину, а нацрт новог Закона управо то и предлаже“, казала је Обрадовић Јовановић.

Претходна јавна расправа одржана је у Новом Саду и задугари су у тој расправи указали на поједине специфичне ситуације које ће бити обухваћене новим законом, навела је она.

Саветник министарке пољопривреде др Владо Ковачевић рекао је овом приликом да су задруге преко потребне нашој земљи, јер су пољопривредна газдинства мала и располажу са свега 5,4 хектара земљишта.

Он је рекао је да је нацртом предвиђен једноставан систем и да су у његовој изради коришћена искуства земаља ЕУ. Нагласио је да је начин оснивања задруга поједностављен и да је омогућено задругарима да имају по један улог (један улог - један глас). Задуге су ослобођене оснивања обавезног резервног фонда и прописују се послови задружног савеза.

„Пољопривредни произвођачи ће удруживањем постићи бољу цену при набавци репроматеријала, а моћи ће и лакше да дођу до купаца, јер ће, удружени, моћи да понуде веће количине производа“, истакао је Ковачевић.

Он је рекао да ће развој задругарства омогућити развијање система прераде и задругама, чиме ће се утицати на побољшање извозне структуре, у којој сада доминирају непрерађени пољопривредни производи.

Оживљавање задругарства је битно за развој села, а мали пољопривредни произвођачи ће кроз удруживање моћи својим производима да буду конкурентнији у отвореној тржишној утакмици.

Важећи прописи су застарели и превазиђени и не одговорају савременим друштвено-економским околностима.

У Србији је тренутно регистровано 4.107 задруга, а од тога је активно 2.236. Највише је земљорадничких задруга којих је 2.838, а активне су 1.502 задруге.

На подручју Нишавског, Пиротског, Топличког, Јабланичког и Пчињског округа тренутно је регистровано око 150 задруга.