Задругарство у Србији
Прва задруга у Србији је основана у Бачком Петровцу 1846. године. Оснивање задруга у Србији је уследило одмах након оснивања првих задруга у европским земљама, као резултат растуће потребе сиромашних сељака да се бране од зеленаша и трговачких шпекуланата. Главни савез српских земљорадничких задруга, са седиштем у Смедереву, оснива се 1895. године, а 1898. године сели се у Београд.
Ово удружење је, заједно са другим националним удружењима овог типа, учествовало у оснивању Међународног задружног савеза – ИЦА у Лондону 1895. године. Само три године касније, 1898. године усвојен је први закон који регулише ову област – Закон о земљорадничким и занатским задругама. До 1930. године је задружни сектор у Краљевини Југославији извршио највећу комасацију задружне имовине у целој југоисточној Европи.
У својој дугој историји, задругарство у Републици Србији имало је своје успоне и падове, у зависности од друштвено-економских и политичких услова актуелних за то време.
Задругарство у Србији уређено је Законом о задругама који има за циљ да подстакне успостављање јасних и једноставних правила за оснивање, управљање и рад задруге, да понуди одржив модел задовољења општих интереса заједнице, борбе против сиромаштва и друштвене реинтеграције угрожених група, да подстакне здраву конкуренцију у привредним гранама у којима су (у нашим условима и околностима) традиционално заступљени доминантни положаји великих привредних друштава (станоградња, потрошња, аграр) и да оживи локални економски развој.
Одредбама Закона који је ступио на снагу 7. јануара 2016. године, уређени су: правни положај задруга, њихово оснивање, управљање и органи задруге, стицање и престанак статуса задругара, књига задругара, имовина и пословање задруге, фондови, расподела добити и покриће губитака у задругама, престанак задруге, задружни савези, сложене задруге, регистрација задруга, задружна ревизија, као и друга питања значајна за положај и рад задруге.
На сајту Агенције за привредне регистре, под називом „Упутство о усклађивању са новим Законом о задругама“, заинтересова лица се могу детаљније упознати са поступком, роковима и начином усклађивања својих општих аката са Законом.
Закон такође, прописује начин вршења задружне ревизије, поступак и обавезе задружног ревизора и задруге у поступку задружне ревизије. Обвезник задружне ревизије је задруга и задружна ревизија је обавезна за све задруге.
Законом је предвиђено да задружну ревизију обавља задружни савез, који поседује дозволу издату од стране министарства надлежног за послове задруга, а у складу са одредбама Закона.
Одредбама Закона прописани су услови је мора да испуни задружни савез и услови које мора да испуни задружни ревизор како би министарство надлежно за послове задруга, у овом случају Министарство привреде, на основу поднетог захтева, могло да донесе решење којим се издаје дозвола за обављање задружне ревизије или се захтев за издавање дозволе одбија.
У циљу лакшег сналажења приликом подношења захтева за обављање заружне ревизије, Министарство је сачинило, следеће моделе, које можете преузети у наставку. Модели наведених аката садрже неоходне елементе, а сваки савез их може допунити и прилагодити својим специфичностима