Зелена Агенда за Србију
Министарка привреде Анђелка Атанасковић присуствовала је панел дискусији „Зелена агенда за Западни Балкан након УН конференције о клими у Глазгову“ и том приликом се обратила званицама.
У свом обраћању, министарка је истакла да је пандемија Ковид-19 изазвала дубоку и дуготрајну социјалну и економску кризу, чије су се последице различито одразиле на велике и мале економије.
“Влада Републике Србије успела је да, кроз вишекратне програме подршке, обезбеди ликвидност привредног сектора, те је пад БДП-а Србије у 2020. години био нижи од пада у региону Западног Балкана и земљама Европске уније и износио је 1%”, рекла је она.
Атанасковић се осврнула и на актуелну енергетску кризу, и нагласила да дугорочна решења леже у обновљивој енергији и зеленој привреди.
„Наведени глобални изазови са којима се суочавамо указују да се човечанство налази на развојној прекретници. Да бисмо одржали животни стандард неопходно је да направимо отклон од уобичајених модела развоја и окренемо се одрживим начинима производње и потрошње. То подразумева првенствено прелазак са фосилних горива на обновљиве изворе енергије, са економије која је заснована на застарелим технологијама и линеарним пословним моделима, ка зеленој и кружној економији која штеди ресурсе и енергију и смањује загађење животне средине“, рекла је она.
Министарка Атанасковић је нагласила да ће зелена трансформација привреде омогућити дугорочно очување ликвидности српске привреде, стога је Стратегија индустријске политике Србије до 2030. године препознала користи исте, те посебним мерама пружа подршку примени зелених технологија у индустрији и привреди.
Такође, Атанасковић је подсетила да је Министарство привреде, у циљу подстицања инвестиције, у протеклој години пласирало 170 милиона евра, којим су отворене нове и проширене постојеће фабрике и чиме је обезбеђен посао за 9,5 хиљада нових радника, док укупна инвестициона вредност износи 130 милијарди динара.
„Укупна вредност инвестиција у 2021. години кроз програме финансијске подршке малим и средњим предузећима и предузетницима износи око 11 милијарди динара, од којих је бесповратно одобрено 2,3 милијарде динара за 905 привредних субјеката, док је у 56 општина и градова широм Србије реализовало 76 инфраструктурних пројеката“, истакла је Атанасковић.
По завршетку панела представници и представнице Делегације Европске уније у Републици Србији, Програма Уједињених нација за развој у Србији, Европске инвестиционе банке и Шведске агенције за међународни развој и сарадњу, свечано су потписали споразум о почетку новог двогодишњег пројекта „Зелена Агенда за Србију“.