Одржана Парламентарна скупштина Процеса сарадње у Југоисточној Европи

Зоран Димитријевић, државни секретар у Министарству привреде, присуствовао је састанку Генералног одбора за економију, инфраструктуру и енергетику Парламентарне скупштине Процеса сарадње у југоисточној Европи.

Димитријевић се том приликом обратио званицама у име Министарства привреде на тему „Економије југоисточне Европе у светлу пандемије COVID-19: улози и перспективе“.

Он је истакао да је пандемија Ковид-19 снажно утицала на привреду Републике Србије, међутим због стабилних макроекономских перформанси и финансијске стабилности у годинама непосредно пре кризе, као и благовременог пакета економских мера Владе, пад БДП-а Србије у 2020. години био је нижи од пада у региону Западног Балкана и земљама Европске уније и износио је 1%, док су запосленост и девизни курс остали стабилни.

„Финансијска подршка грађанима и привреди, која се састојала од 8 милијарди евра, односно 961,5 милијарди динара, није довела до великог повећања јавног дуга, званичне прогнозе су да ће до краја 2021. године он готово извесно остати на нивоу испод 60%“, рекао је Димитријевић.

Он је нагласио да је у току снажан привредни опоравак, као и да, када се кумулативно погледају 2020. и 2021. година, Република Србија ће бити земља са највећим економским растом у Европи.

Димитријевић је истакао да је да Република Србија један од регионалних лидера у привлачењу директних страних инвестиција, око 60% укупних страних директних инвестиција у регион Западног Балкана привукла је Србија, што износи више од три милијарде и 140 милиона евра, закључно са октобром ове године.

„Министарство привреде, у складу са својим надлежностима, предузима значајне активности у циљу превазилажења актуелних изазова у савременој економији. На предлог Министарства привреде, Влада Републике Србије је усвојила Стратегију индустријске политике Републике Србије од 2021. до 2030. године. Наиме, општи циљ ове стратегије је подизање конкурентности индустрије Републике Србије, кроз пет конкретних циљева, а то су: дигитализација, иновације, инвестиције, реструктурирање извоза и циркуларна економија“, навео је Димитријевић.

Он је истакао да је посебна пажња посвећена развоју свеобухватног плана за зелени раст ради подршке привредном опоравку и обезбеђењу одрживог, еколошки прихватљивог развоја, као и да ће се наставити са спровођењем структурних реформи у циљу унапређења пословног окружења и подршке вишем расту вођеном приватним сектором.

„На крају, али не најмање важно, истакао бих да је пуноправно чланство у Европској унији (ЕУ) један од спољнополитичких приоритета Републике Србије. Сматрамо да је место читавог региона Западног Балкана у ЕУ и да без укључивања Балкана, као дела југоисточне Европе (ЈИЕ), европски економски и политички простор неће бити потпун“, закључио је Димитријевић.

На крају састанка, усвојени су Нацрт резолуције и препоруке о Економији југоисточне Европе у светлу пандемије COVID-19: улози и перспективе.